< Jonas 2 >
1 And Jonas prayed to the Lord his God out of the belly of the whale,
И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег,
2 and said, I cried in my affliction to the Lord my God, and he listened to me, [even] to my cry out of the belly of hell: you heard my voice. (Sheol )
И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. (Sheol )
3 You did cast me into the depths of the heart of the sea, and the floods compassed me: all your billows and your waves have passed upon me.
Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене.
4 And I said, I am cast out of your presence: shall I indeed look again toward your holy temple?
И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју.
5 Water was poured around me to the soul: the lowest deep compassed me, my head went down
Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе.
6 to the clefts of the mountains; I went down into the earth, whose bars are the everlasting barriers: yet, O Lord my God, let my ruined life be restored.
Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
7 When my soul was failing me, I remembered the Lord; and may my prayer come to you into your holy temple.
Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју.
8 They that observe vanities and lies have forsaken their own mercy.
Који држе лажне таштине, остављају своју милост.
9 But I will sacrifice to you with the voice of praise and thanksgiving: all that I have vowed I will pay to you, the Lord of [my] salvation.
А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа.
10 And the whale was commanded by the Lord, and it cast up Jonas on the dry [land].
И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу.