Job 9
1 Then Job answered and said,
А Јов одговори и рече:
2 I know of a truth that it is so: for how shall a mortal man be just before the Lord?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 For if he would enter into judgment with him, [God] would not listen to him, so that he should answer to one of his charges of a thousand.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 For he is wise in mind, and mighty, and great: who has hardened himself against him and endured?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Who wears out the mountains, and [men] know it not: who overturns them in anger.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Who shakes the [earth] under heaven from its foundations, and its pillars totter.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Who commands the sun, and it rises not; and he seals up the stars.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Who alone has stretched out the heavens, and walks on the sea as on firm ground.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Who makes Pleias, and Hesperus, and Arcturus, and the chambers of the south.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Who does great and unsearchable things; glorious also and excellent things, innumerable.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 If ever he should go beyond me, I shall not see him: if he should pass by me, neither thus have I known [it].
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 If he would take away, who shall turn him back? or who shall say to him, What have you done?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 For [if] he has turned away [his] anger, the whales under heaven have stooped under him.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 Oh then that he would listen to me, or judge my cause.
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 For though I be righteous, he will not listen to me: I will entreat his judgment.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 And if I should call and he should not listen, I can’t believe that he has listened to my voice.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Let him not crush me with a dark storm: but he has made by bruises many without cause.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 For he suffers me not to take breath, but he has filled me with bitterness.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 For indeed he is strong in power: who then shall resist his judgment?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 For though I should seem righteous, my mouth will be profane: and though I should seem blameless, I shall be proved perverse.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 For even if I have sinned, I know it not [in] my soul: but my life is taken away.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Therefore I said, Wrath slays the great and mighty man.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 For the worthless die, but the righteous are laughed to scorn.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 For they are delivered into the hands of the unrighteous [man]: he covers the faces of the judges [of the earth]: but if it be not he, who is it?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 But my life is swifter than a post: [my days] have fled away, and they knew it not.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Or again, is there a trace of [their] path [left] by ships? or is there one of the flying eagle as it seeks [its] prey?
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 And if I should say, I will forget to speak, I will bow down my face and groan;
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 I quake in all my limbs, for I know that you will not leave me alone [as] innocent.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 But since I am ungodly, why have I not died?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 For if I should wash myself with snow, and purge myself with pure hands,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 you had thoroughly plunged me in filth, and my garment had abhorred me.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 For you are not man like me, with whom I could contend, that we might come together to judgment.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Would that [he] our mediator were [present], and a reprover, and one who should hear [the cause] between both.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Let him remove [his] rod from me, and let not his fear terrify me:
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 so shall I not be afraid, but I will speak: for I am not thus conscious [of guilt].
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
