Job 41
1 But will you catch the serpent with a hook, and put a halter about his nose?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Or will you fasten a ring in his nostril, and bore his lip with a clasp?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Will he address you with a petition? softly, with the voice of a suppliant?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 And will he make a covenant with you? and will you take him for a perpetual servant?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 And will you play with him as with a bird? or bind him as a sparrow for a child?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 And do the nations feed upon him, and the nations of the Phoenicians share him?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 And all the ships come together would not be able to bear the mere skin of his tail; neither [shall they carry] his head in fishing vessels.
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 But you shall lay your hand upon him [once], remembering the war that is waged by his mouth; and let it not be done any more.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Hast you not seen him? and have you not wondered at the things said [of him]?
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 Do you not fear because preparation has been made by me? for who is there that resists me?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Or who will resist me, and abide, since the whole [world] under heaven is mine?
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 I will not be silent because of him: though because of his power [one] shall pity his antagonist.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Who will open the face of his garment? and who can enter within the fold of his breastplate?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Who will open the doors of his face? terror is round about his teeth.
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 His inwards are as brazen plates, and the texture of his [skin] as a smyrite stone.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 One [part] cleaves fast to another, and the air can’t come between them.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 They will remain united each to the other: they are closely joined, and can’t be separated.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 At his sneezing a light shines, and his eyes are [as] the appearance of the morning star.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Out of his mouth proceed as it were burning lamps, and as it were hearths of fire are cast abroad.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Out of his nostrils proceeds smoke of a furnace burning with fire of coals.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 His breath is [as] live coals, and a flame goes out of his mouth.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 And power is lodged in his neck, before him destruction runs.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 The flesh also of his body is joined together: [if one] pours [violence] upon him, he shall not be moved.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 His heart is firm as a stone, and it stands like an unyielding anvil.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 And when he turns, [he is] a terror to the four-footed wild beasts which leap upon the earth.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 If spears should come against him, [men] will effect nothing, [either with] the spear or the breast-plate.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 For he considers iron as chaff, and brass as rotten wood.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 The bow of brass shall not would him, he deems a slinger as grass.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Mauls are counted as stubble; and he laughs to scorn the waving of the firebrand.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 His lair is [formed of] sharp points; and all the gold of the sea under him is an immense [quantity of] clay.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 He makes the deep boil like a brazen caldron; and he regards the sea as a pot of ointment,
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 and the lowest part of the deep as a captive: he reckons the deep as [his] range.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 There is nothing upon the earth like to him, formed to be sported with by my angels.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 He beholds every high thing: and he is king of all that are in the waters.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
