Job 28
1 For there is a place for the silver, whence it comes, and a place for the gold, whence it is refined.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 For iron comes out of the earth, and brass is hewn out like stone.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 He has set a bound to darkness, and he searches out every limit: a stone [is] darkness, and the shadow of death.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 There is a cutting off the torrent by reason of dust: so they that forget the right way are weakened; they are removed from [among] men.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 [As for] the earth, out of it shall come bread: under it has been turned up as it were fire.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Her stones are the place of the sapphire: and [her] dust [supplies] man with gold.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 [There is] a path, the fowl has not known it, neither has the eye of the vulture seen it:
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 neither have the sons of the proud trodden it, a lion has not passed upon it.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 He has stretched forth his hand on the sharp [rock], and turned up mountains by the roots:
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 and he has interrupted the whirlpools of rivers, and mine eye has seen every precious thing.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 And he has laid bare the depths of rivers, and has brought his power to light.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 But whence has wisdom been discovered? and what is the place of knowledge?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 A mortal has not known its way, neither indeed has it been discovered among men.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 The depth said, It is not in me: and the sea said, It is not with me.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 One shall not give fine gold instead of it, neither shall silver be weighed in exchange for it.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 Neither shall it be compared with gold of Sophir, with the precious onyx and sapphire.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Gold and crystal shall not be equalled to it, neither shall vessels of gold be its exchange.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Coral and fine pearl shall not be mentioned: but do you esteem wisdom above the most precious things.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 The topaz of Ethiopia shall not be equalled to it; it shall not be compared with pure gold.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Whence then is wisdom found? and of what kind is the place of understanding?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 It has escaped the notice of every man, and has been hidden from the birds of the sky.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Destruction and Death said, We have heard the report of it.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 God has well ordered the way of it, and he knows the place of it.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 For he surveys the whole [earth] under heaven, knowing the things in the earth:
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 all that he has made; the weight of the winds, the measures of the water.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 When he made [them], thus he saw and numbered them, and made a way for the pealing of the thunder.
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 Then he saw it, and declared it: he prepared it [and] traced it out.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 And he said to man, Behold, godliness is wisdom: and to abstain from evil is understanding.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
