Job 20
1 Then Sophar the Minaean answered and said,
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 I did not suppose that you would answer thus: neither do you understand more than I.
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 I will hear my shameful reproach; and the spirit of my understanding answers me.
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Hast you [not] known these things of old, from the time that man was set upon the earth?
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 But the mirth of the ungodly is a signal downfall, and the joy of transgressors is destruction:
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 although his gifts should go up to heaven, and his sacrifice reach the clouds.
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 For when he shall seem to be now established, then he shall utterly perish: and they that knew him shall say, Where is he?
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 Like a dream that has fled away, he shall not be found; and he has fled like a vision of the night.
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 The eye has looked upon him, but shall not [see him] again; and his place shall no longer perceive him.
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 Let [his] inferiors destroy his children, and let his hands kindle the fire of sorrow.
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 His bones have been filled with [vigour of] his youth, and it shall lie down with him in the dust.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 Though evil be sweet in his mouth, [though] he will hide it under his tongue;
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 though he will not spare it, and will not leave it, but will keep it in the midst of his throat:
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 yet he shall not at all be able to help himself; the gall of an asp is in his belly.
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 [His] wealth unjustly collected shall be vomited up; a messenger [of wrath] shall drag him out of his house.
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 And let him suck the poison of serpents, and let the serpent's tongue kill him.
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 Let him not see the milk of the pastures, nor the supplies of honey and butter.
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 He has laboured unprofitably and in vain, [for] wealth of which he shall not taste: [it is] as a lean thing, unfit for food, which he can’t swallow.
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 For he has broken down the houses of many mighty men: and he has plundered an habitation, though he built [it] not.
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 There is no security to his possessions; he shall not be saved by his desire.
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 There is nothing remaining of his provisions; therefore his goods shall not flourish.
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 But when he shall seem to be just satisfied, he shall be straitened; and all distress shall come upon him.
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 If by any means he would fill his belly, let [God] send upon him the fury of wrath; let him bring a torrent of pains upon him.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 And he shall by no means escape from the power of the sword; let the brazen bow wound him.
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 And let the arrow pierce through his body; and let the stars be against his dwelling-place: let terrors come upon him.
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 And let all darkness wait for him: a fire that burns not out shall consume him; and let a stranger plague his house.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 And let the heaven reveal his iniquities, and the earth rise up against him.
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 Let destruction bring his house to an end; let a day of wrath come upon him.
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 This is the portion of an ungodly man from the Lord, and the possession of his goods [appointed him] by the all-seeing [God].
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
