Job 14
1 For a mortal born of a woman [is] short lived, and full of wrath.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 Or he falls like a flower that has bloomed; and he departs like a shadow, and can’t continue.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 Hast you not taken account even of him, and caused him to enter into judgment before you?
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 For who shall be pure from uncleanness? not even one;
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 if even his life should be [but] one day upon the earth: and his months are numbered by him: you have appointed [him] for a time, and he shall by no means exceed [it].
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 Depart from him, that he may be quiet, and take pleasure in his life, [though] as a hireling.
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 For there is hope for a tree, even if it should be cut down, [that] it shall blossom again, and its branch shall not fail.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 For though its root should grow old in the earth, and its stem die in the rock;
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 it will blossom from the scent of water, and will produce a crop, as one newly planted.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 But a man that has died is utterly gone; and when a mortal has fallen, he is no more.
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 For the sea wastes in [length of] time, and a river fails and is dried up.
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 And man that has lain down [in death] shall certainly not rise again till the heaven be dissolved, and they shall not awake from their sleep.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 For oh that you had kept me in the grave, and had hidden me until your wrath should cease, and you should set me a time in which you would remember me! (Sheol h7585)
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 For if a man should die, shall he live [again], having accomplished the days of his life? I will wait till I exist again?
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 Then shall you call, and I will listen to you: but do not you reject the work of your hands.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 But you have numbered my devices: and not one of my sins shall escape you?
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 An you have sealed up my transgressions in a bag, and marked if I have been guilty of any transgression unawares.
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 And verily a mountain falling will utterly be destroyed, and a rock shall be worn out of its place.
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 The waters wear the stones, and waters falling headlong [overflow] a heap of the earth: and you destroy the hope of man.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 You drive him to an end, and he is gone: you set your face against him, and send him away;
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 and though his children be multiplied, he knows [it] not; and if they be few, he is not aware.
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 But his flesh is in pain, and his soul mourns.
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
