Jeremias 48
1 Now it came to pass in the seventh month that Ismael the son of Nathanias the son of Eleasa of the seed royal, came, and ten men with him, to Godolias to Massepha: and they ate bread there together.
За Моава овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: Тешко Невону! Јер ће се опустошити; Киријатајим ће се посрамити и узети; Мизгав ће се посрамити и препасти.
2 And Ismael rose up, and the ten men that were with him, and struck Godolias, whom the king of Babylon had appointed [governor] over the land,
Неће се више хвалити Моав Есевоном; јер му зло мисле: Ходите да га истребимо да није више народ. И ти, Мадмане, опустећеш; мач ће те гонити.
3 and all the Jews that were with him in Massepha, and all the Chaldeans that were found there.
Чује се вика из Оронајима, пустошење и сатирање велико.
4 And it came to pass on the second day after he had struck Godolias, and no man knew [of it],
Моав се сатре; стоји вика деце његове.
5 that there came men from Sychem, and from Salem, and from Samaria, [even] eighty men, having their beards shaven, and their clothes tore, and beating their breasts, and [they had] manna and frankincense in their hands, to bring [them] into the house of the Lord.
Јер ће се путем луитским дизати плач без престанка; и како се силази у Оронајим, непријатељи ће чути страшну вику;
6 And Ismael went out to meet them; [and] they went on and wept: and he said to them, Come in to Godolias.
Бежите, избавите душе своје, и будите као врес у пустињи.
7 And it came to pass, when they had entered into the midst of the city, [that] he killed them [and cast them] into a pit.
Јер што се уздаш у своја дела и у благо своје, зато ћеш се и ти узети, и Хемос ће отићи у ропство, свештеници његови и кнезови његови скупа.
8 But ten men were found there, and they said to Ismael, Slay us not: for we have treasures in the field, wheat and barley, honey and oil. So he passed by, and killed them not in the midst of their brethren.
И доћи ће затирач у сваки град, неће се сачувати ни један град; долина ће пропасти и равница ће се опустошити, јер Господ рече.
9 Now the pit into which Ismael cast all whom he struck, is the great pit, which king Asa had made for fear of Baasa king of Israel: [even] this Ismael filled with slain men.
Подајте крила Моаву, нека брзо одлети; јер ће градови његови опустети да неће нико живети у њима.
10 And Ismael brought back all the people that were left in Massepha, and the king's daughter, whom the captain of the guard had committed in charge to Godolias the son of Achicam: and he went away beyond the children of Ammon.
Проклет био ко немарно ради дело Господње, и проклет ко устеже мач свој од крви!
11 And Joanan the son of Caree, and all the leaders of the host that were with him, heard of all the evil deeds which Ismael had done.
Моав је био у миру од детињства свог и почивао на дрождини својој, нити се претакао из суда у суд, нити је у ропство ишао; зато му оста кус његов, и мирис се његов није променио.
12 And they brought all their army, and went to fight against him, and found him near much water in Gabaon.
Зато, ево, иду дани, говори Господ, да му пошаљем преметаче, који ће га преметнути, и судове његове испразнити и мехове његове покидати.
13 And it came to pass, when all the people that was with Ismael saw Joanan, and the leaders of the host that was with him,
И Моав ће се осрамотити с Хемоса, као што се осрамотио дом Израиљев с Ветиља, гада свог.
14 that they returned to Joanan.
Како говорите: Јаки смо и јунаци у боју?
15 But Ismael escaped with eight men and went to the children of Ammon.
Моав ће се опустошити и градови ће његови пропасти, и најбољи младићи његови сићи ће на заклање, говори цар, коме је име Господ над војскама.
16 And Joanan, and all the leaders of the host that were with him, took all the remnant of the people, whom he [had] brought back from Ismael, mighty men in war, and the women, and the other [property], and the eunuchs, whom they [had] brought back from Gabaon:
Близу је погибао Моавова, и зло његово врло хити.
17 and they departed, and lived in Gaberoch-amaa, that is by Bethleem, to go into Egypt, for fear of the Chaldeans:
Жалите га сви који сте око њега, и који год знате за име његово, реците: Како се сломи јаки штап, славна палица?
18 for they were afraid of them, because Ismael had struck Godolias, whom the king of Babylon made [governor] in the land.
Сиђи са славе своје, и седи на место засушено, кћери, која живиш у Девону; јер ће затирач Моавов доћи на тебе и раскопаће градове твоје.
Стани на путу, и погледај, која живиш у Ароиру, упитај оног који бежи и ону која гледа да се избави, реци: Шта би?
Посрами се Моав; јер се разби; ридајте и вичите; јавите у Арнон да се Моава опустоши.
Јер суд дође на земљу равну, на Олон и на Јасу и Мифат,
И на Девон и на Невон и на Вет-Девлатајим,
И на Киријатајим и на Вет-Гамул и на Вет-Меон,
И на Кериот и на Восору, и на све градове земље моавске, који су далеко и који су близу.
Одбијен је рог Моаву, и мишица се његова сломи, говори Господ.
Опојте га, јер се подигао на Господа; нека се ваља Моав у бљувотини својој, и буде и он подсмех.
Јер, није ли теби Израиљ био подсмех? Је ли се затекао међу лупежима, те кад год говориш о њему поскакујеш?
Оставите градове и населите се у стени, становници моавски, и будите као голубица која се гнезди у крају и раселини.
Чусмо понос Моавов да је веома поносит, охолост његову и понос, разметање његово и обест његову.
Знам ја, говори Господ, обест његову; али неће бити тако; лажи његове неће учинити ништа.
Зато ћу ридати за Моавом, викати за свим Моавом, уздисаће се за онима у Кир-ересу.
Више него за Јазиром плакаћу за тобом, лозо сивамска; одводе твоје пређоше море, допреше до мора јазирског; затирач нападе на летину твоју и на бербу твоју.
И радост и весеље отиде с родног поља, из земље моавске, и учиних те неста у кацама вина; нико неће газити певајући; песма неће се више певати.
Од вике есевонске, која допре до Елеале, подигоше вику до Јасе, од Сигора до Оронајима, као јуница од три године, јер ће и вода нимримских нестати.
И учинићу, говори Господ, да не буде Моаву човека који би приносио жртву на висини и кадио боговима својим.
Зато ће срце моје пиштати за Моавом као свирала, и срце ће моје пиштати као свирала за људима у Кир-ересу, јер ће му сва течевина пропасти.
Јер ће све главе бити ћелаве и све браде обријане, и све руке изрезане, и око бедара кострет.
На свим крововима Моавовим и по улицама његовим биће сам плач, јер ћу разбити Моава као суд на коме нема милине, говори Господ.
Ридајте: Како је сатрвен! Како Моав обрну плећи срамотан? И поста Моав подсмех и страхота свима који су око њега.
Јер овако говори Господ: Ево, као орао долетеће и рашириће крила своја над Моавом.
Кериот је покорен и тврда се места заузеше, и срца ће у јунака Моавових бити у онај дан као срце у жене која се порађа.
И Моав ће се истребити да не буде народ, јер се подиже на Господа.
Страх и јама и замка око тебе је, становниче моавски, говори Господ.
Ко утече од страха, пашће у јаму, а ко изађе из јаме, ухватиће се у замку; јер ћу пустити на њега, на Моава, годину похођења њиховог, говори Господ.
У сену есевонском уставише се који бежаху од силе; али ће огањ изаћи из Есевона и пламен исред Сиона, и опалиће крај Моаву и теме немирницима.
Тешко теби, Моаве, пропаде народ Хемосов, јер синове твоје заробише, и кћери твоје одведоше у ропство.
Али ћу повратити робље Моавово у последње време, говори Господ. Довде је суд Моаву.
