Esias 21
1 THE VISION OF THE DESERT. As though a whirlwind should pass through the desert, coming from a desert, [even] from such a land,
Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2 [so] a fearful and a grievous vision was declared to me: he that is treacherous deals treacherously, the transgressor transgresses. The Elamites are upon me, and the ambassadors of the Persians come against me: now will I groan and comfort myself.
Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3 Therefore are my loins filled with feebleness, and pangs have seized me as a travailing woman: I dealt wrongfully that I might not hear; I hasted that I might not see.
Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4 My heart wanders, and transgression overwhelms me; my soul is occupied with fear.
Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5 Prepare the table, eat, drink: arise, you princes, and prepare [your] shields.
Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6 For thus said the Lord to me, Go and station a watchman for yourself, and declare whatever you shall see.
Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7 And I saw two mounted horsemen, and a rider on an ass, and a rider on a camel.
И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8 Listen with great attention, and call you Urias to the watch-tower: the Lord has spoken. I stood continually during the day, and I stood in the camp all night:
И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9 and, behold, he comes riding in a chariot and pair: and he answered and said, Babylon is fallen, is fallen; and all her images and her idols have been crushed to the ground.
И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10 Hear, you that are left, and you that are in pain, hear what things I have heard of the Lord of hosts [which] the God of Israel has declared to us. THE VISION OF IDUMEA.
Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11 Call to me out of Seir; guard you the bulwarks.
Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12 I watch in the morning and the night: if you would enquire, enquire, and dwell by me.
Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13 You may lodge in the forest in the evening, or in the way of Daedan.
Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14 You that dwell in the country of Thaeman, bring water to meet him that is thirsty;
Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15 meet the fugitives with bread, because of the multitude of the slain, and because of the multitude of them that lose their way, and because of the multitude of swords, and because of the multitude of bent bows, and because of the multitude of them that have fallen in war.
Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16 For thus said the Lord to me, Yet a year, as the year of an hireling, [and] the glory of the sons of Kedar shall fail:
Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17 and the remnant of the strong bows of the sons of Kedar shall be small: for the Lord God of Israel has spoken [it].
И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
