Ambacum 2
1 I will stand upon my watch, and mount upon the rock, and watch to see what he will say by me, and what I shall answer when I am reproved.
На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
2 And the Lord answered me and said, Write the vision, and [that] plainly on a tablet, that he that reads it may run.
И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.
3 For the vision [is] yet for a time, and it shall shoot forth at the end, and not in vain: though he should wait, wait for him; for he will surely come, and will not wait.
Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.
4 If he should draw back, my soul has no pleasure in him: but the just shall live by my faith.
Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
5 But the arrogant man and the scorner, the boastful man, shall not finish anything; who has enlarged his desire as the grave, and like death he is never satisfied, and he will gather to himself all the nations, and will receive to himself all the peoples. (Sheol h7585)
А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. (Sheol h7585)
6 Shall not all these take up a parable against him? and a proverb to tell against him? and they shall say, Woe to him that multiplies to himself the possessions which are not his! how long? and who heavily loads his yoke.
Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
7 For suddenly there shall arise up those that bite him, and they that plot against you shall awake, and you shall be a plunder to them.
Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
8 Because you have spoiled many nations, all the nations that are left shall spoil [you], because of the blood of men, and the sins of the land and city, and of all that dwell in it.
Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
9 Woe to him that covets an evil covetousness to his house, that he may set his nest on high, that he may be delivered from the power of evils.
Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
10 You have devised shame to your house, you have utterly destroyed many nations, and your soul has sinned.
Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.
11 For the stone shall cry out of the wall, and the beetle out of the timber shall speak.
Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.
12 Woe to him that builds a city with blood, and establishes a city by unrighteousness.
Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.
13 Are not these things of the Lord Almighty? surely many people have been exhausted in the fire, and many nations have fainted.
Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?
14 For the earth shall be filled with the knowledge of the glory of the Lord; it shall cover them as water.
Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
15 Woe to him that gives his neighbor to drink the thick lees [of wine], and intoxicates [him], that he may look upon their secret parts.
Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
16 Drink you also [your] fill of disgrace instead of glory: shake, O heart, and quake, the cup of the right hand of the Lord has come round upon you, and dishonor has gathered upon your glory.
Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
17 For the ungodliness of Libanus shall cover you, and distress because of wild beasts shall dismay you, because of the blood of men, and the sins of the land and city, and of all that dwell in it.
Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
18 What profit it the graven image, that they have graven it? [one] has made it a molten work, a false image; for the maker has trusted in his work, to make dumb idols.
Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?
19 Woe to him that says to the wood, Awake, arise; and to the stone, Be you exalted! whereas it is an image, and this is a casting of gold and silver, and there is no breath in it.
Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20 But the Lord is in his holy temple: let all the earth fear before him.
А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!
