Zechariah 2
1 I lifted up mine eyes again, and looked, and behold a man with a measuring line in his hand.
Опет подигох очи своје и видех, и гле, човек, и у руци му уже мерачко.
2 Then said I, Whither goest thou? And he said unto me, To measure Jerusalem, to see what [is] the breadth thereof, and what [is] the length thereof.
И рекох: Куда идеш? А он ми рече: Да измерим Јерусалим да видим колика му је ширина и колика му је дужина.
3 And, behold, the angel that talked with me went forth, and another angel went out to meet him,
И гле, анђео који говораше са мном изађе, и други анђео изађе му на сусрет.
4 And said unto him, Run, speak to this young man, saying, Jerusalem shall be inhabited [as] towns without walls for the multitude of men and cattle therein:
И рече му: Трчи. Говори оном младићу и реци: Јерусалимљани ће се населити по селима ради мноштва људи и стоке што ће бити у њему.
5 For I, saith the LORD, will be unto her a wall of fire round about, and will be the glory in the midst of her.
И ја ћу му, говори Господ, бити зид огњен унаоколо и бићу за славу усред њега.
6 Ho, ho, [come forth], and flee from the land of the north, saith the LORD: for I have spread you abroad as the four winds of the heaven, saith the LORD.
Еј, еј, бежите из земље северне, говори Господ, јер вас разасух у четири ветра небеска, говори Господ.
7 Deliver thyself, O Zion, that dwellest [with] the daughter of Babylon.
Еј Сионе, који седиш код кћери вавилонске, избави се.
8 For thus saith the LORD of hosts; After the glory hath he sent me unto the nations which spoiled you: for he that toucheth you toucheth the apple of his eye.
Јер овако вели Господ над војскама: За славом посла ме к народима, који вас опленише; јер ко тиче у вас, тиче у зеницу ока Његовог.
9 For, behold, I will shake mine hand upon them, and they shall be a spoil to their servants: and ye shall know that the LORD of hosts hath sent me.
Јер ево, ја ћу махнути руком својом на њих, и биће плен слугама својим, и познаћете да ме је послао Господ над војскама.
10 Sing and rejoice, O daughter of Zion: for, lo, I come, and I will dwell in the midst of thee, saith the LORD.
Певај и весели се, кћери сионска, јер ево ја идем и наставаћу усред тебе, говори Господ.
11 And many nations shall be joined to the LORD in that day, and shall be my people: and I will dwell in the midst of thee, and thou shalt know that the LORD of hosts hath sent me unto thee.
И многи ће се народи прилепити ка Господу у тај дан, и биће ми народ, и ја ћу наставати усред тебе, и познаћеш да ме је послао к теби Господ над војскама.
12 And the LORD shall inherit Judah his portion in the holy land, and shall choose Jerusalem again.
И Господ ће наследити Јуду, свој део, у земљи светој, и опет ће изабрати Јерусалим.
13 Be silent, O all flesh, before the LORD: for he is raised up out of his holy habitation.
Нека ћути свако тело пред Господом, јер уста из светог стана свог.
