Psalms 38
1 A Psalm of David, to bring to remembrance. O LORD, rebuke me not in thy wrath: neither chasten me in thy hot displeasure.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 For thine arrows stick fast in me, and thy hand presseth me sore.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 [There is] no soundness in my flesh because of thine anger; neither [is there any] rest in my bones because of my sin.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 For mine iniquities are gone over mine head: as an heavy burden they are too heavy for me.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 My wounds stink [and] are corrupt because of my foolishness.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 I am troubled; I am bowed down greatly; I go mourning all the day long.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 For my loins are filled with a loathsome [disease: ] and [there is] no soundness in my flesh.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 I am feeble and sore broken: I have roared by reason of the disquietness of my heart.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Lord, all my desire [is] before thee; and my groaning is not hid from thee.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 My heart panteth, my strength faileth me: as for the light of mine eyes, it also is gone from me.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 My lovers and my friends stand aloof from my sore; and my kinsmen stand afar off.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 They also that seek after my life lay snares [for me: ] and they that seek my hurt speak mischievous things, and imagine deceits all the day long.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 But I, as a deaf [man], heard not; and [I was] as a dumb man [that] openeth not his mouth.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Thus I was as a man that heareth not, and in whose mouth [are] no reproofs.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 For in thee, O LORD, do I hope: thou wilt hear, O Lord my God.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 For I said, [Hear me], lest [otherwise] they should rejoice over me: when my foot slippeth, they magnify [themselves] against me.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 For I [am] ready to halt, and my sorrow [is] continually before me.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 For I will declare mine iniquity; I will be sorry for my sin.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 But mine enemies [are] lively, [and] they are strong: and they that hate me wrongfully are multiplied.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 They also that render evil for good are mine adversaries; because I follow [the thing that] good [is].
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Forsake me not, O LORD: O my God, be not far from me.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Make haste to help me, O Lord my salvation.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
