Psalms 34
1 [A Psalm] of David, when he changed his behaviour before Abimelech; who drove him away, and he departed. I will bless the LORD at all times: his praise [shall] continually [be] in my mouth.
Благосиљам Господа у свако доба, хвала је Његова свагда у устима мојим.
2 My soul shall make her boast in the LORD: the humble shall hear [thereof], and be glad.
Господом се хвали душа моја; нека чују који страдају, па нека се радују.
3 O magnify the LORD with me, and let us exalt his name together.
Величајте Господа са мном, узвишујмо име Његово заједно.
4 I sought the LORD, and he heard me, and delivered me from all my fears.
Тражих Господа, и чу ме, и свих невоља мојих опрости ме.
5 They looked unto him, and were lightened: and their faces were not ashamed.
Који у Њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети.
6 This poor man cried, and the LORD heard [him], and saved him out of all his troubles.
Овај страдалац завика, и Господ га чу, и опрости га свих невоља његових.
7 The angel of the LORD encampeth round about them that fear him, and delivereth them.
Анђели Господњи станом стоје око оних који се Њега боје, и избављају их.
8 O taste and see that the LORD [is] good: blessed [is] the man [that] trusteth in him.
Испитајте и видите како је добар Господ; благо човеку који се узда у Њ.
9 O fear the LORD, ye his saints: for [there is] no want to them that fear him.
Бојте се Господа, свети Његови; јер који се Њега боје, њима нема оскудице.
10 The young lions do lack, and suffer hunger: but they that seek the LORD shall not want any good [thing].
Лавови су убоги и гладни, а који траже Господа, не недостаје им ниједног добра.
11 Come, ye children, hearken unto me: I will teach you the fear of the LORD.
Ходите, децо, послушајте ме; научићу вас страху Господњем.
12 What man [is he that] desireth life, [and] loveth [many] days, that he may see good?
Који човек жели живот, љуби дане да би видео добро?
13 Keep thy tongue from evil, and thy lips from speaking guile.
Устављај језик свој ода зла, и уста своја од преварне речи.
14 Depart from evil, and do good; seek peace, and pursue it.
Клони се ода зла, и чини добро, тражи мир и иди за њим.
15 The eyes of the LORD [are] upon the righteous, and his ears [are open] unto their cry.
Очи су Господње обраћене на праведнике, и уши Његове на јаук њихов.
16 The face of the LORD [is] against them that do evil, to cut off the remembrance of them from the earth.
Али је страшно лице Господње за оне који чине зло, да би истребио на земљи спомен њихов.
17 [The righteous] cry, and the LORD heareth, and delivereth them out of all their troubles.
Вичу праведни, и Господ их чује, и избавља их од свих невоља њихових.
18 The LORD [is] nigh unto them that are of a broken heart; and saveth such as be of a contrite spirit.
Господ је близу оних који су скрушеног срца, и помаже онима који су смерног духа.
19 Many [are] the afflictions of the righteous: but the LORD delivereth him out of them all.
Много невоље има праведник, али га од свих избавља Господ.
20 He keepeth all his bones: not one of them is broken.
Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити.
21 Evil shall slay the wicked: and they that hate the righteous shall be desolate.
Безбожника убиће зло, и који ненавиде праведника превариће се.
22 The LORD redeemeth the soul of his servants: and none of them that trust in him shall be desolate.
Господ искупљује душу слуга својих, и који се год у Њега уздају, неће се преварити.
