Psalms 22
1 To the chief Musician upon Aijeleth Shahar, A Psalm of David. My God, my God, why hast thou forsaken me? [why art thou so] far from helping me, [and from] the words of my roaring?
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 O my God, I cry in the daytime, but thou hearest not; and in the night season, and am not silent.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 But thou [art] holy, [O thou] that inhabitest the praises of Israel.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Our fathers trusted in thee: they trusted, and thou didst deliver them.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 They cried unto thee, and were delivered: they trusted in thee, and were not confounded.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 But I [am] a worm, and no man; a reproach of men, and despised of the people.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 All they that see me laugh me to scorn: they shoot out the lip, they shake the head, [saying],
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 He trusted on the LORD [that] he would deliver him: let him deliver him, seeing he delighted in him.
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 But thou [art] he that took me out of the womb: thou didst make me hope [when I was] upon my mother’s breasts.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 I was cast upon thee from the womb: thou [art] my God from my mother’s belly.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Be not far from me; for trouble [is] near; for [there is] none to help.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Many bulls have compassed me: strong [bulls] of Bashan have beset me round.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 They gaped upon me [with] their mouths, [as] a ravening and a roaring lion.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 I am poured out like water, and all my bones are out of joint: my heart is like wax; it is melted in the midst of my bowels.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 My strength is dried up like a potsherd; and my tongue cleaveth to my jaws; and thou hast brought me into the dust of death.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 For dogs have compassed me: the assembly of the wicked have inclosed me: they pierced my hands and my feet.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 I may tell all my bones: they look [and] stare upon me.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 They part my garments among them, and cast lots upon my vesture.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 But be not thou far from me, O LORD: O my strength, haste thee to help me.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Deliver my soul from the sword; my darling from the power of the dog.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Save me from the lion’s mouth: for thou hast heard me from the horns of the unicorns.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 I will declare thy name unto my brethren: in the midst of the congregation will I praise thee.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Ye that fear the LORD, praise him; all ye the seed of Jacob, glorify him; and fear him, all ye the seed of Israel.
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 For he hath not despised nor abhorred the affliction of the afflicted; neither hath he hid his face from him; but when he cried unto him, he heard.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 My praise [shall be] of thee in the great congregation: I will pay my vows before them that fear him.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 The meek shall eat and be satisfied: they shall praise the LORD that seek him: your heart shall live for ever.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 All the ends of the world shall remember and turn unto the LORD: and all the kindreds of the nations shall worship before thee.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 For the kingdom [is] the LORD’s: and he [is] the governor among the nations.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 All [they that be] fat upon earth shall eat and worship: all they that go down to the dust shall bow before him: and none can keep alive his own soul.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 A seed shall serve him; it shall be accounted to the Lord for a generation.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 They shall come, and shall declare his righteousness unto a people that shall be born, that he hath done [this].
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
