Psalms 139
1 To the chief Musician, A Psalm of David. O LORD, thou hast searched me, and known [me].
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Thou knowest my downsitting and mine uprising, thou understandest my thought afar off.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Thou compassest my path and my lying down, and art acquainted [with] all my ways.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 For [there is] not a word in my tongue, [but], lo, O LORD, thou knowest it altogether.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Thou hast beset me behind and before, and laid thine hand upon me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 [Such] knowledge [is] too wonderful for me; it is high, I cannot [attain] unto it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Whither shall I go from thy spirit? or whither shall I flee from thy presence?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 If I ascend up into heaven, thou [art] there: if I make my bed in hell, behold, thou [art there]. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 [If] I take the wings of the morning, [and] dwell in the uttermost parts of the sea;
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Even there shall thy hand lead me, and thy right hand shall hold me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 If I say, Surely the darkness shall cover me; even the night shall be light about me.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Yea, the darkness hideth not from thee; but the night shineth as the day: the darkness and the light [are] both alike [to thee].
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For thou hast possessed my reins: thou hast covered me in my mother’s womb.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I will praise thee; for I am fearfully [and] wonderfully made: marvellous [are] thy works; and [that] my soul knoweth right well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My substance was not hid from thee, when I was made in secret, [and] curiously wrought in the lowest parts of the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Thine eyes did see my substance, yet being unperfect; and in thy book all [my members] were written, [which] in continuance were fashioned, when [as yet there was] none of them.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 How precious also are thy thoughts unto me, O God! how great is the sum of them!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 [If] I should count them, they are more in number than the sand: when I awake, I am still with thee.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Surely thou wilt slay the wicked, O God: depart from me therefore, ye bloody men.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 For they speak against thee wickedly, [and] thine enemies take [thy name] in vain.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Do not I hate them, O LORD, that hate thee? and am not I grieved with those that rise up against thee?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I hate them with perfect hatred: I count them mine enemies.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Search me, O God, and know my heart: try me, and know my thoughts:
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 And see if [there be any] wicked way in me, and lead me in the way everlasting.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
