Psalms 109
1 To the chief Musician, A Psalm of David. Hold not thy peace, O God of my praise;
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 For the mouth of the wicked and the mouth of the deceitful are opened against me: they have spoken against me with a lying tongue.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 They compassed me about also with words of hatred; and fought against me without a cause.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 For my love they are my adversaries: but I [give myself unto] prayer.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 And they have rewarded me evil for good, and hatred for my love.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Set thou a wicked man over him: and let Satan stand at his right hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 When he shall be judged, let him be condemned: and let his prayer become sin.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Let his days be few; [and] let another take his office.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Let his children be fatherless, and his wife a widow.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Let his children be continually vagabonds, and beg: let them seek [their bread] also out of their desolate places.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Let the extortioner catch all that he hath; and let the strangers spoil his labour.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Let there be none to extend mercy unto him: neither let there be any to favour his fatherless children.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Let his posterity be cut off; [and] in the generation following let their name be blotted out.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Let the iniquity of his fathers be remembered with the LORD; and let not the sin of his mother be blotted out.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Let them be before the LORD continually, that he may cut off the memory of them from the earth.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Because that he remembered not to shew mercy, but persecuted the poor and needy man, that he might even slay the broken in heart.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 As he loved cursing, so let it come unto him: as he delighted not in blessing, so let it be far from him.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 As he clothed himself with cursing like as with his garment, so let it come into his bowels like water, and like oil into his bones.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Let it be unto him as the garment [which] covereth him, and for a girdle wherewith he is girded continually.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 [Let] this [be] the reward of mine adversaries from the LORD, and of them that speak evil against my soul.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 But do thou for me, O GOD the Lord, for thy name’s sake: because thy mercy [is] good, deliver thou me.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 For I [am] poor and needy, and my heart is wounded within me.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 I am gone like the shadow when it declineth: I am tossed up and down as the locust.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 My knees are weak through fasting; and my flesh faileth of fatness.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 I became also a reproach unto them: [when] they looked upon me they shaked their heads.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Help me, O LORD my God: O save me according to thy mercy:
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 That they may know that this [is] thy hand; [that] thou, LORD, hast done it.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Let them curse, but bless thou: when they arise, let them be ashamed; but let thy servant rejoice.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Let mine adversaries be clothed with shame, and let them cover themselves with their own confusion, as with a mantle.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 I will greatly praise the LORD with my mouth; yea, I will praise him among the multitude.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 For he shall stand at the right hand of the poor, to save [him] from those that condemn his soul.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
