Psalms 107
1 O give thanks unto the LORD, for [he is] good: for his mercy [endureth] for ever.
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Let the redeemed of the LORD say [so], whom he hath redeemed from the hand of the enemy;
Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 And gathered them out of the lands, from the east, and from the west, from the north, and from the south.
Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 They wandered in the wilderness in a solitary way; they found no city to dwell in.
Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Hungry and thirsty, their soul fainted in them.
Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Then they cried unto the LORD in their trouble, [and] he delivered them out of their distresses.
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 And he led them forth by the right way, that they might go to a city of habitation.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Oh that [men] would praise the LORD [for] his goodness, and [for] his wonderful works to the children of men!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 For he satisfieth the longing soul, and filleth the hungry soul with goodness.
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Such as sit in darkness and in the shadow of death, [being] bound in affliction and iron;
Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 Because they rebelled against the words of God, and contemned the counsel of the most High:
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 Therefore he brought down their heart with labour; they fell down, and [there was] none to help.
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Then they cried unto the LORD in their trouble, [and] he saved them out of their distresses.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 He brought them out of darkness and the shadow of death, and brake their bands in sunder.
Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Oh that [men] would praise the LORD [for] his goodness, and [for] his wonderful works to the children of men!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 For he hath broken the gates of brass, and cut the bars of iron in sunder.
Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Fools because of their transgression, and because of their iniquities, are afflicted.
Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 Their soul abhorreth all manner of meat; and they draw near unto the gates of death.
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 Then they cry unto the LORD in their trouble, [and] he saveth them out of their distresses.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 He sent his word, and healed them, and delivered [them] from their destructions.
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Oh that [men] would praise the LORD [for] his goodness, and [for] his wonderful works to the children of men!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 And let them sacrifice the sacrifices of thanksgiving, and declare his works with rejoicing.
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 They that go down to the sea in ships, that do business in great waters;
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 These see the works of the LORD, and his wonders in the deep.
Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 For he commandeth, and raiseth the stormy wind, which lifteth up the waves thereof.
Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 They mount up to the heaven, they go down again to the depths: their soul is melted because of trouble.
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 They reel to and fro, and stagger like a drunken man, and are at their wits’ end.
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Then they cry unto the LORD in their trouble, and he bringeth them out of their distresses.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 He maketh the storm a calm, so that the waves thereof are still.
Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Then are they glad because they be quiet; so he bringeth them unto their desired haven.
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Oh that [men] would praise the LORD [for] his goodness, and [for] his wonderful works to the children of men!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Let them exalt him also in the congregation of the people, and praise him in the assembly of the elders.
Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 He turneth rivers into a wilderness, and the watersprings into dry ground;
Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 A fruitful land into barrenness, for the wickedness of them that dwell therein.
Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 He turneth the wilderness into a standing water, and dry ground into watersprings.
Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 And there he maketh the hungry to dwell, that they may prepare a city for habitation;
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 And sow the fields, and plant vineyards, which may yield fruits of increase.
Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 He blesseth them also, so that they are multiplied greatly; and suffereth not their cattle to decrease.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 Again, they are minished and brought low through oppression, affliction, and sorrow.
Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 He poureth contempt upon princes, and causeth them to wander in the wilderness, [where there is] no way.
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Yet setteth he the poor on high from affliction, and maketh [him] families like a flock.
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 The righteous shall see [it], and rejoice: and all iniquity shall stop her mouth.
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Whoso [is] wise, and will observe these [things], even they shall understand the lovingkindness of the LORD.
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
