Proverbs 26
1 As snow in summer, and as rain in harvest, so honour is not seemly for a fool.
Као снег у лето и дажд о жетви, тако не доликује безумноме част.
2 As the bird by wandering, as the swallow by flying, so the curse causeless shall not come.
Као врабац кад прхне и ласта кад одлети, тако клетва незаслужена неће доћи.
3 A whip for the horse, a bridle for the ass, and a rod for the fool’s back.
Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.
4 Answer not a fool according to his folly, lest thou also be like unto him.
Не одговарај безумнику по безумљу његовом, да не будеш и ти као он.
5 Answer a fool according to his folly, lest he be wise in his own conceit.
Одговори безумнику према безумљу његовом, да не мисли да је мудар.
6 He that sendeth a message by the hand of a fool cutteth off the feet, [and] drinketh damage.
Ко шаље безумника да му шта сврши, он одсеца себи ноге и пије неправду.
7 The legs of the lame are not equal: so [is] a parable in the mouth of fools.
Како хроми храмље ногама својим, таква је беседа у устима безумних.
8 As he that bindeth a stone in a sling, so [is] he that giveth honour to a fool.
Као да баца драги камен у гомилу камења, тако ради ко чини част безумноме.
9 [As] a thorn goeth up into the hand of a drunkard, so [is] a parable in the mouth of fools.
Као трн кад дође у руку пијаноме, таква је беседа у устима безумних.
10 The great [God] that formed all [things] both rewardeth the fool, and rewardeth transgressors.
Много муке задаје свима ко плаћа безумнику и ко плаћа преступницима.
11 As a dog returneth to his vomit, [so] a fool returneth to his folly.
Као што се пас повраћа на своју бљувотину, тако безумник понавља своје безумље.
12 Seest thou a man wise in his own conceit? [there is] more hope of a fool than of him.
Јеси ли видео човека који мисли да је мудар? Више има надања од безумнога него од њега.
13 The slothful [man] saith, [There is] a lion in the way; a lion [is] in the streets.
Лењивац говори: Љути је лав на путу, лав је на улицама.
14 [As] the door turneth upon his hinges, so [doth] the slothful upon his bed.
Као што се врата обрћу на чеповима својим, тако ленивац на постељи својој.
15 The slothful hideth his hand in [his] bosom; it grieveth him to bring it again to his mouth.
Ленивац крије руку своју у недра, тешко му је принети је к устима.
16 The sluggard [is] wiser in his own conceit than seven men that can render a reason.
Ленивац мисли да је мудрији од седморице који одговарају разумно.
17 He that passeth by, [and] meddleth with strife [belonging] not to him, [is like] one that taketh a dog by the ears.
Пса за уши хвата ко се пролазећи жести за туђу распру.
18 As a mad [man] who casteth firebrands, arrows, and death,
Какав је безумник који баца искре и стреле смртне,
19 So [is] the man [that] deceiveth his neighbour, and saith, Am not I in sport?
Такав је сваки који превари ближњег свог па онда вели: Шалио сам се.
20 Where no wood is, [there] the fire goeth out: so where [there is] no talebearer, the strife ceaseth.
Кад нестане дрва, угаси се огањ; тако кад нема опадача, престаје распра.
21 [As] coals [are] to burning coals, and wood to fire; so [is] a contentious man to kindle strife.
Угаљ је за жеравицу, дрва за огањ, а човек свадљивац да распаљује свађу.
22 The words of a talebearer [are] as wounds, and they go down into the innermost parts of the belly.
Речи су опадачеве као речи избијених, али силазе унутра у трбух.
23 Burning lips and a wicked heart [are like] a potsherd covered with silver dross.
Као сребрна пена којом се обложи цреп, такве су усне непријатељске и зло срце.
24 He that hateth dissembleth with his lips, and layeth up deceit within him;
Ненавидник се претвара устима својим, а у срцу слаже превару.
25 When he speaketh fair, believe him not: for [there are] seven abominations in his heart.
Кад говори умиљатим гласом, не веруј му, јер му је у срцу седам гадова.
26 [Whose] hatred is covered by deceit, his wickedness shall be shewed before the [whole] congregation.
Мржња се покрива лукавством, али се злоћа њена открива на збору.
27 Whoso diggeth a pit shall fall therein: and he that rolleth a stone, it will return upon him.
Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.
28 A lying tongue hateth [those that are] afflicted by it; and a flattering mouth worketh ruin.
Језик лажан мрзи на оне које сатире, и уста која ласкају граде погибао.
