Proverbs 13
1 A wise son [heareth] his father’s instruction: but a scorner heareth not rebuke.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 A man shall eat good by the fruit of [his] mouth: but the soul of the transgressors [shall eat] violence.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 He that keepeth his mouth keepeth his life: [but] he that openeth wide his lips shall have destruction.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 The soul of the sluggard desireth, and [hath] nothing: but the soul of the diligent shall be made fat.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 A righteous [man] hateth lying: but a wicked [man] is loathsome, and cometh to shame.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Righteousness keepeth [him that is] upright in the way: but wickedness overthroweth the sinner.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 There is that maketh himself rich, yet [hath] nothing: [there is] that maketh himself poor, yet [hath] great riches.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 The ransom of a man’s life [are] his riches: but the poor heareth not rebuke.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 The light of the righteous rejoiceth: but the lamp of the wicked shall be put out.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Only by pride cometh contention: but with the well advised [is] wisdom.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Wealth [gotten] by vanity shall be diminished: but he that gathereth by labour shall increase.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Hope deferred maketh the heart sick: but [when] the desire cometh, [it is] a tree of life.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Whoso despiseth the word shall be destroyed: but he that feareth the commandment shall be rewarded.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 The law of the wise [is] a fountain of life, to depart from the snares of death.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Good understanding giveth favour: but the way of transgressors [is] hard.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Every prudent [man] dealeth with knowledge: but a fool layeth open [his] folly.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 A wicked messenger falleth into mischief: but a faithful ambassador [is] health.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Poverty and shame [shall be to] him that refuseth instruction: but he that regardeth reproof shall be honoured.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 The desire accomplished is sweet to the soul: but [it is] abomination to fools to depart from evil.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 He that walketh with wise [men] shall be wise: but a companion of fools shall be destroyed.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Evil pursueth sinners: but to the righteous good shall be repayed.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 A good [man] leaveth an inheritance to his children’s children: and the wealth of the sinner [is] laid up for the just.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Much food [is in] the tillage of the poor: but there is [that is] destroyed for want of judgment.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 He that spareth his rod hateth his son: but he that loveth him chasteneth him betimes.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 The righteous eateth to the satisfying of his soul: but the belly of the wicked shall want.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
