Lamentations 5
1 Remember, O LORD, what is come upon us: consider, and behold our reproach.
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Our inheritance is turned to strangers, our houses to aliens.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 We are orphans and fatherless, our mothers [are] as widows.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 We have drunken our water for money; our wood is sold unto us.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Our necks [are] under persecution: we labour, [and] have no rest.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 We have given the hand [to] the Egyptians, [and to] the Assyrians, to be satisfied with bread.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Our fathers have sinned, [and are] not; and we have borne their iniquities.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Servants have ruled over us: [there is] none that doth deliver [us] out of their hand.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 We gat our bread with [the peril of] our lives because of the sword of the wilderness.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Our skin was black like an oven because of the terrible famine.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 They ravished the women in Zion, [and] the maids in the cities of Judah.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Princes are hanged up by their hand: the faces of elders were not honoured.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 They took the young men to grind, and the children fell under the wood.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 The elders have ceased from the gate, the young men from their musick.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 The joy of our heart is ceased; our dance is turned into mourning.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 The crown is fallen [from] our head: woe unto us, that we have sinned!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 For this our heart is faint; for these [things] our eyes are dim.
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 Because of the mountain of Zion, which is desolate, the foxes walk upon it.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Thou, O LORD, remainest for ever; thy throne from generation to generation.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Wherefore dost thou forget us for ever, [and] forsake us so long time?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Turn thou us unto thee, O LORD, and we shall be turned; renew our days as of old.
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 But thou hast utterly rejected us; thou art very wroth against us.
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
