Job 5
1 Call now, if there be any that will answer thee; and to which of the saints wilt thou turn?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 For wrath killeth the foolish man, and envy slayeth the silly one.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 I have seen the foolish taking root: but suddenly I cursed his habitation.
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 His children are far from safety, and they are crushed in the gate, neither [is there] any to deliver [them].
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 Whose harvest the hungry eateth up, and taketh it even out of the thorns, and the robber swalloweth up their substance.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Although affliction cometh not forth of the dust, neither doth trouble spring out of the ground;
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 Yet man is born unto trouble, as the sparks fly upward.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 I would seek unto God, and unto God would I commit my cause:
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 Which doeth great things and unsearchable; marvellous things without number:
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 Who giveth rain upon the earth, and sendeth waters upon the fields:
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 To set up on high those that be low; that those which mourn may be exalted to safety.
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 He disappointeth the devices of the crafty, so that their hands cannot perform [their] enterprise.
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 He taketh the wise in their own craftiness: and the counsel of the froward is carried headlong.
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 They meet with darkness in the daytime, and grope in the noonday as in the night.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 But he saveth the poor from the sword, from their mouth, and from the hand of the mighty.
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 So the poor hath hope, and iniquity stoppeth her mouth.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Behold, happy [is] the man whom God correcteth: therefore despise not thou the chastening of the Almighty:
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 For he maketh sore, and bindeth up: he woundeth, and his hands make whole.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 He shall deliver thee in six troubles: yea, in seven there shall no evil touch thee.
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 In famine he shall redeem thee from death: and in war from the power of the sword.
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 Thou shalt be hid from the scourge of the tongue: neither shalt thou be afraid of destruction when it cometh.
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 At destruction and famine thou shalt laugh: neither shalt thou be afraid of the beasts of the earth.
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 For thou shalt be in league with the stones of the field: and the beasts of the field shall be at peace with thee.
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 And thou shalt know that thy tabernacle [shall be] in peace; and thou shalt visit thy habitation, and shalt not sin.
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 Thou shalt know also that thy seed [shall be] great, and thine offspring as the grass of the earth.
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Thou shalt come to [thy] grave in a full age, like as a shock of corn cometh in in his season.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Lo this, we have searched it, so it [is; ] hear it, and know thou [it] for thy good.
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
