Job 39
1 Knowest thou the time when the wild goats of the rock bring forth? [or] canst thou mark when the hinds do calve?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 Canst thou number the months [that] they fulfil? or knowest thou the time when they bring forth?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 They bow themselves, they bring forth their young ones, they cast out their sorrows.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Their young ones are in good liking, they grow up with corn; they go forth, and return not unto them.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Who hath sent out the wild ass free? or who hath loosed the bands of the wild ass?
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 Whose house I have made the wilderness, and the barren land his dwellings.
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 He scorneth the multitude of the city, neither regardeth he the crying of the driver.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 The range of the mountains [is] his pasture, and he searcheth after every green thing.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Will the unicorn be willing to serve thee, or abide by thy crib?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Canst thou bind the unicorn with his band in the furrow? or will he harrow the valleys after thee?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Wilt thou trust him, because his strength [is] great? or wilt thou leave thy labour to him?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Wilt thou believe him, that he will bring home thy seed, and gather [it into] thy barn?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 [Gavest thou] the goodly wings unto the peacocks? or wings and feathers unto the ostrich?
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Which leaveth her eggs in the earth, and warmeth them in dust,
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 And forgetteth that the foot may crush them, or that the wild beast may break them.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 She is hardened against her young ones, as though [they were] not hers: her labour is in vain without fear;
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Because God hath deprived her of wisdom, neither hath he imparted to her understanding.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 What time she lifteth up herself on high, she scorneth the horse and his rider.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Hast thou given the horse strength? hast thou clothed his neck with thunder?
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 Canst thou make him afraid as a grasshopper? the glory of his nostrils [is] terrible.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 He paweth in the valley, and rejoiceth in [his] strength: he goeth on to meet the armed men.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 He mocketh at fear, and is not affrighted; neither turneth he back from the sword.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 The quiver rattleth against him, the glittering spear and the shield.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 He swalloweth the ground with fierceness and rage: neither believeth he that [it is] the sound of the trumpet.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 He saith among the trumpets, Ha, ha; and he smelleth the battle afar off, the thunder of the captains, and the shouting.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Doth the hawk fly by thy wisdom, [and] stretch her wings toward the south?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Doth the eagle mount up at thy command, and make her nest on high?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 She dwelleth and abideth on the rock, upon the crag of the rock, and the strong place.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 From thence she seeketh the prey, [and] her eyes behold afar off.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Her young ones also suck up blood: and where the slain [are], there [is] she.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
