Job 13
1 Lo, mine eye hath seen all [this], mine ear hath heard and understood it.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 What ye know, [the same] do I know also: I [am] not inferior unto you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 Surely I would speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 But ye [are] forgers of lies, ye [are] all physicians of no value.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 O that ye would altogether hold your peace! and it should be your wisdom.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hear now my reasoning, and hearken to the pleadings of my lips.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Will ye speak wickedly for God? and talk deceitfully for him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Will ye accept his person? will ye contend for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Is it good that he should search you out? or as one man mocketh another, do ye [so] mock him?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 He will surely reprove you, if ye do secretly accept persons.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 Shall not his excellency make you afraid? and his dread fall upon you?
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your remembrances [are] like unto ashes, your bodies to bodies of clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Hold your peace, let me alone, that I may speak, and let come on me what [will].
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Wherefore do I take my flesh in my teeth, and put my life in mine hand?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Though he slay me, yet will I trust in him: but I will maintain mine own ways before him.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 He also [shall be] my salvation: for an hypocrite shall not come before him.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hear diligently my speech, and my declaration with your ears.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 Behold now, I have ordered [my] cause; I know that I shall be justified.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who [is] he [that] will plead with me? for now, if I hold my tongue, I shall give up the ghost.
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Only do not two [things] unto me: then will I not hide myself from thee.
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Withdraw thine hand far from me: and let not thy dread make me afraid.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Then call thou, and I will answer: or let me speak, and answer thou me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many [are] mine iniquities and sins? make me to know my transgression and my sin.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Wherefore hidest thou thy face, and holdest me for thine enemy?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Wilt thou break a leaf driven to and fro? and wilt thou pursue the dry stubble?
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For thou writest bitter things against me, and makest me to possess the iniquities of my youth.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Thou puttest my feet also in the stocks, and lookest narrowly unto all my paths; thou settest a print upon the heels of my feet.
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 And he, as a rotten thing, consumeth, as a garment that is moth eaten.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
