Psalms 80
1 Give ear, O Shepherd of Israel, you that lead Joseph like a flock; you that dwell between the cherubims, shine forth.
Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
2 Before Ephraim and Benjamin and Manasseh stir up your strength, and come and save us.
Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
3 Turn us again, O God, and cause your face to shine; and we shall be saved.
Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
4 O LORD God of hosts, how long will you be angry against the prayer of your people?
Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
5 You feed them with the bread of tears; and give them tears to drink in great measure.
Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
6 You make us a strife unto our neighbours: and our enemies laugh among themselves.
Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
7 Turn us again, O God of hosts, and cause your face to shine; and we shall be saved.
Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
8 You have brought a vine out of Egypt: you have cast out the heathen, and planted it.
Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
9 You prepared room before it, and did cause it to take deep root, and it filled the land.
Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10 The hills were covered with the shadow of it, and the boughs thereof were like the goodly cedars.
Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
11 She sent out her boughs unto the sea, and her branches unto the river.
Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
12 Why have you then broken down her hedges, so that all they which pass by the way do pluck her?
Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
13 The boar out of the wood does waste it, and the wild beast of the field does devour it.
Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
14 Return, we plead to you, O God of hosts: look down from heaven, and behold, and visit this vine;
Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
15 And the vineyard which your right hand has planted, and the branch that you made strong for yourself.
Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
16 It is burned with fire, it is cut down: they perish at the rebuke of your countenance.
Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
17 Let your hand be upon the man of your right hand, upon the son of man whom you made strong for yourself.
Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
18 So will not we go back from you: quicken us, and we will call upon your name.
И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
19 Turn us again, O LORD God of hosts, cause your face to shine; and we shall be saved.
Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
