< Psalms 132 >
1 Lord, remember David, and all his afflictions:
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 How he swore unto the LORD, and vowed unto the mighty God of Jacob;
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 Surely I will not come into the tabernacle of my house, nor go up into my bed;
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 I will not give sleep to mine eyes, or slumber to mine eyelids,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 Until I find out a place for the LORD, an habitation for the mighty God of Jacob.
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Lo, we heard of it at Ephratah: we found it in the fields of the wood.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 We will go into his tabernacles: we will worship at his footstool.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Arise, O LORD, into your rest; you, and the ark of your strength.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Let your priests be clothed with righteousness; and let your saints shout for joy.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 For your servant David's sake turn not away the face of your anointed.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 The LORD has sworn in truth unto David; he will not turn from it; Of the fruit of your body will I set upon your throne.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 If your children will keep my covenant and my testimony that I shall teach them, their children shall also sit upon your throne for evermore.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 For the LORD has chosen Zion; he has desired it for his habitation.
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 This is my rest for ever: here will I dwell; for I have desired it.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 I will abundantly bless her provision: I will satisfy her poor with bread.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 I will also clothe her priests with salvation: and her saints shall shout aloud for joy.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 There will I make the horn of David to bud: I have ordained a lamp for mine anointed.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 His enemies will I clothe with shame: but upon himself shall his crown flourish.
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.