Job 19
1 Then Job answered and said,
А Јов одговори и рече:
2 How long will all of you vex my soul, and break me in pieces with words?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 These ten times have all of you reproached me: all of you are not ashamed that all of you make yourselves strange to me.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 And be it indeed that I have erred, mine error remains with myself.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 If indeed all of you will magnify yourselves against me, and plead against me my reproach:
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Know now that God has overthrown me, and has compassed me with his net.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Behold, I cry out of wrong, but I am not heard: I cry aloud, but there is no judgment.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 He has fenced up my way that I cannot pass, and he has set darkness in my paths.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 He has stripped me of my glory, and taken the crown from my head.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 He has destroyed me on every side, and I am gone: and mine hope has he removed like a tree.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 He has also kindled his wrath against me, and he counts me unto him as one of his enemies.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 His troops come together, and raise up their way against me, and camp round about my tabernacle.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 He has put my brethren far from me, and mine acquaintance are verily cut off from me.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 My kinsfolk have failed, and my familiar friends have forgotten me.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 They that dwell in mine house, and my maids, count me for a stranger: I am an foreigner in their sight.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 I called my servant, and he gave me no answer; I implored him with my mouth.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 My breath is strange to my wife, though I implored for the children's sake of mine own body.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Yea, young children despised me; I arose, and they spoke against me.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 All my inward friends abhorred me: and they whom I loved are turned against me.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 My bone cleaves to my skin and to my flesh, and I am escaped with the skin of my teeth.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Have pity upon me, have pity upon me, O all of you my friends; for the hand of God has touched me.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Why do all of you persecute me as God, and are not satisfied with my flesh?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Oh that my words were now written! oh that they were printed in a book!
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 That they were graven with an iron pen and lead in the rock for ever!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 For I know that my redeemer lives, and that he shall stand at the latter day upon the earth:
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 And though after my skin worms destroy this body, yet in my flesh shall I see God:
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Whom I shall see for myself, and mine eyes shall behold, and not another; though my reins be consumed within me.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 But all of you should say, Why persecute we him, seeing the root of the matter is found in me?
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Be all of you afraid of the sword: for wrath brings the punishments of the sword, that all of you may know there is a judgment.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
