< Zechariah 11 >

1 Open thy doors, O Lebanon, that the fire may devour thy cedars.
Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.
2 Howl, fir tree; for the cedar is fallen; because the mighty are spoiled: howl, O ye oaks of Bashan; for the forest of the vintage is come down.
Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови васански, јер се посече шума ограђена.
3 There is a voice of the howling of the shepherds; for their glory is spoiled: a voice of the roaring of young lions; for the pride of Jordan is spoiled.
Стоји јаук пастира, јер се затре слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос јордански.
4 Thus saith Yhwh my God; Feed the flock of the slaughter;
Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице,
5 Whose possessors slay them, and hold themselves not guilty: and they that sell them say, Blessed be Yhwh; for I am rich: and their own shepherds pity them not.
Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.
6 For I will no more pity the inhabitants of the land, saith Yhwh: but, lo, I will deliver the men every one into his neighbour’s hand, and into the hand of his king: and they shall smite the land, and out of their hand I will not deliver them.
Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево предати једног другом у руке и у руке цару њиховом, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њихових.
7 And I will feed the flock of slaughter, even you, O poor of the flock. And I took unto me two staves; the one I called Grace, and the other I called Union; and I fed the flock.
И пасох овце кланице, невољне од стада, и узевши два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.
8 Three shepherds also I cut off in one month; and my soul lothed them, and their soul also abhorred me.
И погубих три пастира за месец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.
9 Then said I, I will not feed you: that that dieth, let it die; and that that is to be cut off, let it be cut off; and let the rest eat every one the flesh of another.
И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.
10 And I took my staff, even Grace, and cut it asunder, that I might break my covenant which I had made with all the people.
И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завет свој који учиних са свим народима.
11 And it was broken in that day: and so the poor of the flock that waited upon me knew that it was the word of Yhwh.
И укиде се оног дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да беше реч Господња.
12 And I said unto them, If ye think good, give me my price; and if not, forbear. So they weighed for my price thirty pieces of silver.
И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника.
13 And Yhwh said unto me, Cast it unto the potter: a goodly price that I was prised at of them. And I took the thirty pieces of silver, and cast them to the potter in the house of Yhwh.
И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.
14 Then I cut asunder mine other staff, even Union, that I might break the brotherhood between Judah and Israel.
Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.
15 And Yhwh said unto me, Take unto thee yet the instruments of a foolish shepherd.
И Господ ми рече: Узми јоште оправу безумног пастира.
16 For, lo, I will raise up a shepherd in the land, which shall not visit those that be cut off, neither shall seek the young one, nor heal that that is broken, nor feed that that standeth still: but he shall eat the flesh of the fat, and tear their claws in pieces.
Јер ево ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне који гину, неће тражити нејаке, нити ће лечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилих, и папке ће им кидати.
17 Woe to the vain shepherd that leaveth the flock! the sword shall be upon his arm, and upon his right eye: his arm shall be clean dried up, and his right eye shall be utterly darkened.
Тешко пастиру никаквом, који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над десним оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамнети.

< Zechariah 11 >