Psalms 80
1 Give ear, O Shepherd of Israel, thou that leadest Joseph like a flock; thou that dwellest between the cherubims, shine forth.
Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!
2 Before Ephraim and Benjamin and Manasseh stir up thy strength, and come and save us.
Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.
3 Turn us again, O God, and cause thy face to shine; and we shall be saved.
Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
4 O Yhwh God of Armies, how long wilt thou be angry against the prayer of thy people?
Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?
5 Thou feedest them with the bread of tears; and givest them tears to drink in great measure.
Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.
6 Thou makest us a strife unto our neighbours: and our enemies laugh among themselves.
Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.
7 Turn us again, O God of Armies, and cause thy face to shine; and we shall be saved.
Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!
8 Thou hast brought a vine out of Egypt: thou hast cast out the heathen, and planted it.
Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.
9 Thou preparedst room before it, and didst cause it to take deep root, and it filled the land.
Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.
10 The hills were covered with the shadow of it, and the boughs thereof were like the goodly cedars.
Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.
11 She sent out her boughs unto the sea, and her branches unto the river.
Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.
12 Why hast thou then broken down her hedges, so that all they which pass by the way do pluck her?
Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?
13 The boar out of the wood doth waste it, and the wild beast of the field doth devour it.
Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.
14 Return, we beseech thee, O God of Armies: look down from heaven, and behold, and visit this vine;
Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,
15 And the vineyard which thy right hand hath planted, and the branch that thou madest strong for thyself.
Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!
16 It is burned with fire, it is cut down: they perish at the rebuke of thy countenance.
Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.
17 Let thy hand be upon the man of thy right hand, upon the son of man whom thou madest strong for thyself.
Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!
18 So will not we go back from thee: quicken us, and we will call upon thy name.
И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.
19 Turn us again, O Yhwh God of Armies, cause thy face to shine; and we shall be saved.
Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!
