Psalms 147
1 Praise Yah: for it is good to sing praises unto our God; for it is pleasant; and praise is comely.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Yhwh doth build up Jerusalem: he gathereth together the outcasts of Israel.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 He healeth the broken in heart, and bindeth up their wounds.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 He telleth the number of the stars; he calleth them all by their names.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Great is our Lord, and of great power: his understanding is infinite.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Yhwh lifteth up the meek: he casteth the wicked down to the ground.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Sing unto Yhwh with thanksgiving; sing praise upon the harp unto our God:
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Who covereth the heaven with clouds, who prepareth rain for the earth, who maketh grass to grow upon the mountains.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 He giveth to the beast his food, and to the young ravens which cry.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 He delighteth not in the strength of the horse: he taketh not pleasure in the legs of a man.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Yhwh taketh pleasure in them that fear him, in those that hope in his mercy.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Praise Yhwh, O Jerusalem; praise thy God, O Zion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 For he hath strengthened the bars of thy gates; he hath blessed thy children within thee.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 He maketh peace in thy borders, and filleth thee with the finest of the wheat.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 He sendeth forth his commandment upon earth: his word runneth very swiftly.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 He giveth snow like wool: he scattereth the hoarfrost like ashes.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 He casteth forth his ice like morsels: who can stand before his cold?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 He sendeth out his word, and melteth them: he causeth his wind to blow, and the waters flow.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 He sheweth his word unto Jacob, his statutes and his judgments unto Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 He hath not dealt so with any nation: and as for his judgments, they have not known them. Hallelu jah.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
