Job 34
1 Furthermore Elihu answered and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 Hear my words, O ye wise men; and give ear unto me, ye that have knowledge.
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 For the ear trieth words, as the mouth tasteth meat.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Let us choose to us judgment: let us know among ourselves what is good.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 For Job hath said, I am righteous: and God hath taken away my judgment.
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Should I lie against my right? my wound is incurable without transgression.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 What man is like Job, who drinketh up scorning like water?
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 Which goeth in company with the workers of iniquity, and walketh with wicked men.
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 For he hath said, It profiteth a man nothing that he should delight himself with God.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Therefore hearken unto me, ye men of understanding: far be it from God, that he should do wickedness; and from the Almighty, that he should commit iniquity.
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 For the work of a man shall he render unto him, and cause every man to find according to his ways.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Yea, surely God will not do wickedly, neither will the Almighty pervert judgment.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Who hath given him a charge over the earth? or who hath disposed the whole world?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 If he set his heart upon man, if he gather unto himself his spirit and his breath;
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 All flesh shall perish together, and man shall turn again unto dust.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 If now thou hast understanding, hear this: hearken to the voice of my words.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Shall even he that hateth right govern? and wilt thou condemn him that is most just?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Is it fit to say to a king, Thou art wicked? and to princes, Ye are ungodly?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 How much less to him that accepteth not the persons of princes, nor regardeth the rich more than the poor? for they all are the work of his hands.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 In a moment shall they die, and the people shall be troubled at midnight, and pass away: and the mighty shall be taken away without hand.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 For his eyes are upon the ways of man, and he seeth all his goings.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 There is no darkness, nor shadow of death, where the workers of iniquity may hide themselves.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 For he will not lay upon man more than right; that he should enter into judgment with God.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 He shall break in pieces mighty men without number, and set others in their stead.
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 Therefore he knoweth their works, and he overturneth them in the night, so that they are destroyed.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 He striketh them as wicked men in the open sight of others;
Као безбожне разбија их на видику.
27 Because they turned back from him, and would not consider any of his ways:
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 So that they cause the cry of the poor to come unto him, and he heareth the cry of the afflicted.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 When he giveth quietness, who then can make trouble? and when he hideth his face, who then can behold him? whether it be done against a nation, or against a man only:
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 That the hypocrite reign not, lest the people be ensnared.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 Surely it is meet to be said unto God, I have borne chastisement, I will not offend any more:
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 That which I see not teach thou me: if I have done iniquity, I will do no more.
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 Should it be according to thy mind? he will recompense it, whether thou refuse, or whether thou choose; and not I: therefore speak what thou knowest.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Let men of understanding tell me, and let a wise man hearken unto me.
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Job hath spoken without knowledge, and his words were without wisdom.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 My desire is that Job may be tried unto the end because of his answers for wicked men.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 For he addeth rebellion unto his sin, he clappeth his hands among us, and multiplieth his words against God.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
