Job 11
1 Then answered Zophar the Naamathite, and said,
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Should not the multitude of words be answered? and should a man full of talk be justified?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Should thy lies make men hold their peace? and when thou mockest, shall no man make thee ashamed?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 For thou hast said, My doctrine is pure, and I am clean in thine eyes.
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 But oh that God would speak, and open his lips against thee;
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 And that he would shew thee the secrets of wisdom, that they are double to that which is! Know therefore that God exacteth of thee less than thine iniquity deserveth.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Canst thou by searching find out God? canst thou find out the Almighty unto perfection?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 It is as high as heaven; what canst thou do? deeper than hell; what canst thou know? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 The measure thereof is longer than the earth, and broader than the sea.
Дуже од земље, шире од мора.
10 If he cut off, and shut up, or gather together, then who can hinder him?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 For he knoweth vain men: he seeth wickedness also; will he not then consider it?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 For vain man would be wise, though man be born like a wild donkey’s colt.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 If thou prepare thine heart, and stretch out thine hands toward him;
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 If iniquity be in thine hand, put it far away, and let not wickedness dwell in thy tabernacles.
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 For then shalt thou lift up thy face without spot; yea, thou shalt be stedfast, and shalt not fear:
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Because thou shalt forget thy misery, and remember it as waters that pass away:
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 And thine age shall be clearer than the noonday; thou shalt shine forth, thou shalt be as the morning.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 And thou shalt be secure, because there is hope; yea, thou shalt dig about thee, and thou shalt take thy rest in safety.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Also thou shalt lie down, and none shall make thee afraid; yea, many shall make suit unto thee.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 But the eyes of the wicked shall fail, and they shall not escape, and their hope shall be as the giving up of the ghost.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
