Isaiah 21
1 The burden of the desert of the sea. As whirlwinds in the south pass through; so it cometh from the desert, from a terrible land.
Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2 A grievous vision is declared unto me; the treacherous dealer dealeth treacherously, and the spoiler spoileth. Go up, O Elam: besiege, O Media; all the sighing thereof have I made to cease.
Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3 Therefore are my loins filled with pain: pangs have taken hold upon me, as the pangs of a woman that travaileth: I was bowed down at the hearing of it; I was dismayed at the seeing of it.
Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4 My heart panted, fearfulness affrighted me: the night of my pleasure hath he turned into fear unto me.
Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5 Prepare the table, watch in the watchtower, eat, drink: arise, ye princes, and anoint the shield.
Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6 For thus hath the Lord said unto me, Go, set a watchman, let him declare what he seeth.
Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7 And he saw a chariot with a couple of horsemen, a chariot of donkeys, and a chariot of camels; and he hearkened diligently with much heed:
И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8 And he cried, A lion: My lord, I stand continually upon the watchtower in the daytime, and I am set in my ward whole nights:
И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9 And, behold, here cometh a chariot of men, with a couple of horsemen. And he answered and said, Babylon is fallen, is fallen; and all the graven images of her gods he hath broken unto the ground.
И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10 O my threshing, and the grain of my floor: that which I have heard of Yhwh of Armies, the God of Israel, have I declared unto you.
Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11 The burden of Dumah. He calleth to me out of Seir, Watchman, what of the night? Watchman, what of the night?
Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12 The watchman said, The morning cometh, and also the night: if ye will enquire, enquire ye: return, come.
Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13 The burden upon Arabia. In the forest in Arabia shall ye lodge, O ye travelling companies of Dedanim.
Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14 The inhabitants of the land of Tema brought water to him that was thirsty, they did meet with their bread him that fled.
Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15 For they fled from the swords, from the drawn sword, and from the bent bow, and from the grievousness of war.
Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16 For thus hath the Lord said unto me, Within a year, according to the years of an hireling, and all the glory of Kedar shall fail:
Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17 And the residue of the number of archers, the mighty men of the children of Kedar, shall be diminished: for Yhwh God of Israel hath spoken it.
И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
