Habakkuk 2
1 I will stand upon my watch, and set me upon the tower, and will watch to see what he will say unto me, and what I shall answer when I am reproved.
На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
2 And Yhwh answered me, and said, Write the vision, and make it plain upon tablets, that he may run that readeth it.
И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.
3 For the vision is yet for an appointed time, but at the end it shall speak, and not lie: though it tarry, wait for it; because it will surely come, it will not tarry.
Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.
4 Behold, his soul which is lifted up is not upright in him: but the just shall live by his faith.
Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
5 Yea also, because he transgresseth by wine, he is a proud man, neither keepeth at home, who enlargeth his desire as hell, and is as death, and cannot be satisfied, but gathereth unto him all nations, and heapeth unto him all people: (Sheol h7585)
А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. (Sheol h7585)
6 Shall not all these take up a parable against him, and a taunting proverb against him, and say, Woe to him that increaseth that which is not his! how long? and to him that ladeth himself with thick clay!
Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
7 Shall they not rise up suddenly that shall bite thee, and awake that shall vex thee, and thou shalt be for booties unto them?
Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
8 Because thou hast spoiled many nations, all the remnant of the people shall spoil thee; because of men’s blood, and for the violence of the land, of the city, and of all that dwell therein.
Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
9 Woe to him that coveteth an evil covetousness to his house, that he may set his nest on high, that he may be delivered from the power of evil!
Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
10 Thou hast consulted shame to thy house by cutting off many people, and hast sinned against thy soul.
Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.
11 For the stone shall cry out of the wall, and the beam out of the timber shall answer it.
Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.
12 Woe to him that buildeth a town with blood, and stablisheth a city by iniquity!
Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.
13 Behold, is it not of Yhwh of Armies that the people shall labour in the very fire, and the people shall weary themselves for very vanity?
Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?
14 For the earth shall be filled with the knowledge of the glory of Yhwh, as the waters cover the sea.
Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
15 Woe unto him that giveth his neighbour drink, that puttest thy bottle to him, and makest him drunken also, that thou mayest look on their nakedness!
Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
16 Thou art filled with shame for glory: drink thou also, and let thy foreskin be uncovered: the cup of Yhwh's right hand shall be turned unto thee, and shameful spewing shall be on thy glory.
Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
17 For the violence of Lebanon shall cover thee, and the spoil of beasts, which made them afraid, because of men’s blood, and for the violence of the land, of the city, and of all that dwell therein.
Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
18 What profiteth the graven image that the maker thereof hath graven it; the molten image, and a teacher of lies, that the maker of his work trusteth therein, to make dumb idols?
Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?
19 Woe unto him that saith to the wood, Awake; to the dumb stone, Arise, it shall teach! Behold, it is laid over with gold and silver, and there is no breath at all in the midst of it.
Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20 But Yhwh is in his holy temple: let all the earth keep silence before him.
А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!
