Job 41
1 Canst thou draw out leviathan with an hook? or his tongue with a cord which thou lettest down?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Canst thou put an hook into his nose? or bore his jaw through with a thorn?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Will he make many supplications unto thee? will he speak soft words unto thee?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Will he make a covenant with thee? wilt thou take him for a servant for ever?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Wilt thou play with him as with a bird? or wilt thou bind him for thy maidens?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Shall the companions make a banquet of him? shall they part him among the merchants?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Canst thou fill his skin with barbed iron? or his head with fish spears?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Lay thine hand upon him, remember the battle, do no more.
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Behold, the hope of him is in vain: shall not one be cast down even at the sight of him?
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 None is so fierce that dare stir him up: who then is able to stand before me?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Who hath prevented me, that I should repay him? whatsoever is under the whole heaven is mine.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 I will not conceal his parts, nor his power, nor his comely proportion.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Who can discover the face of his garment? or who can come to him with his double bridle?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Who can open the doors of his face? his teeth are terrible round about.
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 His scales are his pride, shut up together as with a close seal.
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 One is so near to another, that no air can come between them.
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 They are joined one to another, they stick together, that they cannot be sundered.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 By his neesings a light doth shine, and his eyes are like the eyelids of the morning.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Out of his mouth go burning lamps, and sparks of fire leap out.
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Out of his nostrils goeth smoke, as out of a seething pot or caldron.
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 His breath kindleth coals, and a flame goeth out of his mouth.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 In his neck remaineth strength, and sorrow is turned into joy before him.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 The flakes of his flesh are joined together: they are firm in themselves; they cannot be moved.
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 His heart is as firm as a stone; yea, as hard as a piece of the nether millstone.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 When he raiseth up himself, the mighty are afraid: by reason of breakings they purify themselves.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 The sword of him that layeth at him cannot hold: the spear, the dart, nor the habergeon.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 He esteemeth iron as straw, and brass as rotten wood.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 The arrow cannot make him flee: slingstones are turned with him into stubble.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Darts are counted as stubble: he laugheth at the shaking of a spear.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Sharp stones are under him: he spreadeth sharp pointed things upon the mire.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 He maketh the deep to boil like a pot: he maketh the sea like a pot of ointment.
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 He maketh a path to shine after him; one would think the deep to be hoary.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Upon earth there is not his like, who is made without fear.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 He beholdeth all high things: he is a king over all the children of pride.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
