Isaiah 1
1 The vision of Isaiah the son of Amoz, which he saw concerning Judah and Jerusalem in the days of Uzziah, Jotham, Ahaz, and Hezekiah, kings of Judah.
Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
2 Hear, O heavens, and give ear, O earth: for YHWH hath spoken, I have nourished and brought up children, and they have rebelled against me.
Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.
3 The ox knoweth his owner, and the ass his master's crib: but Israel doth not know, my people doth not consider.
Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.
4 Ah sinful nation, a people laden with iniquity, a seed of evildoers, children that are corrupters: they have forsaken YHWH, they have provoked the Holy One of Israel unto anger, they are gone away backward.
Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.
5 Why should ye be stricken any more? ye will revolt more and more: the whole head is sick, and the whole heart faint.
Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
6 From the sole of the foot even unto the head there is no soundness in it; but wounds, and bruises, and putrifying sores: they have not been closed, neither bound up, neither mollified with ointment.
Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.
7 Your country is desolate, your cities are burned with fire: your land, strangers devour it in your presence, and it is desolate, as overthrown by strangers.
Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
8 And the daughter of Zion is left as a cottage in a vineyard, as a lodge in a garden of cucumbers, as a besieged city.
И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.
9 Except YHWH of hosts had left unto us a very small remnant, we should have been as Sodom, and we should have been like unto Gomorrah.
Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
10 Hear the word of YHWH, ye rulers of Sodom; give ear unto the law of our Elohim, ye people of Gomorrah.
Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!
11 To what purpose is the multitude of your sacrifices unto me? saith YHWH: I am full of the burnt offerings of rams, and the fat of fed beasts; and I delight not in the blood of bullocks, or of lambs, or of he goats.
Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
12 When ye come to appear before me, who hath required this at your hand, to tread my courts?
Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?
13 Bring no more vain oblations; incense is an abomination unto me; the new moons and Sabbaths, the calling of assemblies, I cannot away with; it is iniquity, even the solemn meeting.
Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
14 Your new moons and your appointed feasts my soul hateth: they are a trouble unto me; I am weary to bear them.
На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
15 And when ye spread forth your hands, I will hide mine eyes from you: yea, when ye make many prayers, I will not hear: your hands are full of blood.
Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
16 Wash you, make you clean; put away the evil of your doings from before mine eyes; cease to do evil;
Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
17 Learn to do well; seek judgment, relieve the oppressed, judge the fatherless, plead for the widow.
Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.
18 Come now, and let us reason together, saith YHWH: though your sins be as scarlet, they shall be as white as snow; though they be red like crimson, they shall be as wool.
Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
19 If ye be willing and obedient, ye shall eat the good of the land:
Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.
20 But if ye refuse and rebel, ye shall be devoured with the sword: for the mouth of YHWH hath spoken it.
Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
21 How is the faithful city become an harlot! it was full of judgment; righteousness lodged in it; but now murderers.
Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
22 Thy silver is become dross, thy wine mixed with water:
Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.
23 Thy princes are rebellious, and companions of thieves: every one loveth gifts, and followeth after rewards: they judge not the fatherless, neither doth the cause of the widow come unto them.
Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
24 Therefore saith the Master, YHWH of hosts, the mighty One of Israel, Ah, I will ease me of mine adversaries, and avenge me of mine enemies:
Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
25 And I will turn my hand upon thee, and purely purge away thy dross, and take away all thy tin:
И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
26 And I will restore thy judges as at the first, and thy counsellers as at the beginning: afterward thou shalt be called, The city of righteousness, the faithful city.
И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.
27 Zion shall be redeemed with judgment, and her converts with righteousness.
Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
28 And the destruction of the transgressors and of the sinners shall be together, and they that forsake YHWH shall be consumed.
А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
29 For they shall be ashamed of the oaks which ye have desired, and ye shall be confounded for the gardens that ye have chosen.
Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.
30 For ye shall be as an oak whose leaf fadeth, and as a garden that hath no water.
Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.
31 And the strong shall be as tow, and the maker of it as a spark, and they shall both burn together, and none shall quench them.
И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.
