< Ezekiel 35 >
1 Moreover the word of YHWH came unto me, saying,
Опет ми дође реч Господња говорећи:
2 Son of man, set thy face against mount Seir, and prophesy against it,
Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.
3 And say unto it, Thus saith the Sovereign YHWH; Behold, O mount Seir, I am against thee, and I will stretch out mine hand against thee, and I will make thee most desolate.
И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим.
4 I will lay thy cities waste, and thou shalt be desolate, and thou shalt know that I am YHWH.
Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.
5 Because thou hast had a perpetual hatred, and hast shed the blood of the children of Israel by the force of the sword in the time of their calamity, in the time that their iniquity had an end:
Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом,
6 Therefore, as I live, saith the Sovereign YHWH, I will prepare thee unto blood, and blood shall pursue thee: sith thou hast not hated blood, even blood shall pursue thee.
Зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.
7 Thus will I make mount Seir most desolate, and cut off from it him that passeth out and him that returneth.
И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.
8 And I will fill his mountains with his slain men: in thy hills, and in thy valleys, and in all thy rivers, shall they fall that are slain with the sword.
И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача.
9 I will make thee perpetual desolations, and thy cities shall not return: and ye shall know that I am YHWH.
Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.
10 Because thou hast said, These two nations and these two countries shall be mine, and we will possess it; whereas YHWH was there:
Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде,
11 Therefore, as I live, saith the Sovereign YHWH, I will even do according to thine anger, and according to thine envy which thou hast used out of thy hatred against them; and I will make myself known among them, when I have judged thee.
Зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.
12 And thou shalt know that I am YHWH, and that I have heard all thy blasphemies which thou hast spoken against the mountains of Israel, saying, They are laid desolate, they are given us to consume.
И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо.
13 Thus with your mouth ye have boasted against me, and have multiplied your words against me: I have heard them.
И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам.
14 Thus saith the Sovereign YHWH; When the whole earth rejoiceth, I will make thee desolate.
Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети.
15 As thou didst rejoice at the inheritance of the house of Israel, because it was desolate, so will I do unto thee: thou shalt be desolate, O mount Seir, and all Idumea, even all of it: and they shall know that I am YHWH.
Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ.