Ecclesiastes 5
1 Keep thy foot when thou goest to the house of Elohim, and be more ready to hear, than to give the sacrifice of fools: for they consider not that they do evil.
Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
2 Be not rash with thy mouth, and let not thine heart be hasty to utter any thing before Elohim: for Elohim is in heaven, and thou upon earth: therefore let thy words be few.
Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
3 For a dream cometh through the multitude of business; and a fool's voice is known by multitude of words.
Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
4 When thou vowest a vow unto Elohim, defer not to pay it; for he hath no pleasure in fools: pay that which thou hast vowed.
Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
5 Better is it that thou shouldest not vow, than that thou shouldest vow and not pay.
Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
6 Suffer not thy mouth to cause thy flesh to sin; neither say thou before the angel, that it was an error: wherefore should Elohim be angry at thy voice, and destroy the work of thine hands?
Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
7 For in the multitude of dreams and many words there are also divers vanities: but fear thou Elohim.
Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
8 If thou seest the oppression of the poor, and violent perverting of judgment and justice in a province, marvel not at the matter: for he that is higher than the highest regardeth; and there be higher than they.
Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
9 Moreover the profit of the earth is for all: the king himself is served by the field.
Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
10 He that loveth silver shall not be satisfied with silver; nor he that loveth abundance with increase: this is also vanity.
Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
11 When goods increase, they are increased that eat them: and what good is there to the owners thereof, saving the beholding of them with their eyes?
Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
12 The sleep of a labouring man is sweet, whether he eat little or much: but the abundance of the rich will not suffer him to sleep.
Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
13 There is a sore evil which I have seen under the sun, namely, riches kept for the owners thereof to their hurt.
Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
14 But those riches perish by evil travail: and he begetteth a son, and there is nothing in his hand.
Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
15 As he came forth of his mother's womb, naked shall he return to go as he came, and shall take nothing of his labour, which he may carry away in his hand.
Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
16 And this also is a sore evil, that in all points as he came, so shall he go: and what profit hath he that hath laboured for the wind?
И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
17 All his days also he eateth in darkness, and he hath much sorrow and wrath with his sickness.
И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
18 Behold that which I have seen: it is good and comely for one to eat and to drink, and to enjoy the good of all his labour that he taketh under the sun all the days of his life, which Elohim giveth him: for it is his portion.
Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
19 Every man also to whom Elohim hath given riches and wealth, and hath given him power to eat thereof, and to take his portion, and to rejoice in his labour; this is the gift of Elohim.
И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
20 For he shall not much remember the days of his life; because Elohim answereth him in the joy of his heart.
Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
