< Song of Solomon 6 >
1 WHITHER is thy beloved gone, O thou fairest among women? whither is thy beloved turned aside? that we may seek him with thee.
Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2 My beloved is gone down into his garden, to the beds of spices, to feed in the gardens, and to gather lilies.
Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3 I am my beloved’s, and my beloved is mine: he feedeth among the lilies.
Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4 Thou art beautiful, O my love, as Tirzah, comely as Jerusalem, terrible as an army with banners.
Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5 Turn away thine eyes from me, for they have overcome me: thy hair is as a flock of goats that appear from Gilead.
Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6 Thy teeth are as a flock of sheep which go up from the washing, whereof every one beareth twins, and there is not one barren among them.
Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
7 As a piece of a pomegranate are thy temples within thy locks.
Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8 There are threescore queens, and fourscore concubines, and virgins without number.
Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
9 My dove, my undefiled is but one; she is the only one of her mother, she is the choice one of her that bare her. The daughters saw her, and blessed her; yea, the queens and the concubines, and they praised her.
Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10 Who is she that looketh forth as the morning, fair as the moon, clear as the sun, and terrible as an army with banners?
Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11 I went down into the garden of nuts to see the fruits of the valley, and to see whether the vine flourished, and the pomegranates budded.
Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12 Or ever I was aware, my soul made me like the chariots of Amminadib.
Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13 Return, return, O Shulamite; return, return, that we may look upon thee. What will ye see in the Shulamite? As it were the company of two armies.
Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.