Song of Solomon 2
1 I AM the rose of Sharon, and the lily of the valleys.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 As the lily among thorns, so is my love among the daughters.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 As the apple tree among the trees of the wood, so is my beloved among the sons. I sat down under his shadow with great delight, and his fruit was sweet to my taste.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He brought me to the banqueting house, and his banner over me was love.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Stay me with flagons, comfort me with apples: for I am sick of love.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 His left hand is under my head, and his right hand doth embrace me.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 I charge you, O ye daughters of Jerusalem, by the roes, and by the hinds of the field, that ye stir not up, nor awake my love, till he please.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 The voice of my beloved! behold, he cometh leaping upon the mountains, skipping upon the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 My beloved is like a roe or a young hart: behold, he standeth behind our wall, he looketh forth at the windows, shewing himself through the lattice.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 My beloved spake, and said unto me, Rise up, my love, my fair one, and come away.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 For, lo, the winter is past, the rain is over and gone;
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers appear on the earth; the time of the singing of birds is come, and the voice of the turtle is heard in our land;
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig tree putteth forth her green figs, and the vines with the tender grape give a good smell. Arise, my love, my fair one, and come away.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 O my dove, that art in the clefts of the rock, in the secret places of the stairs, let me see thy countenance, let me hear thy voice; for sweet is thy voice, and thy countenance is comely.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Take us the foxes, the little foxes, that spoil the vines: for our vines have tender grapes.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 My beloved is mine, and I am his: he feedeth among the lilies.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Until the day break, and the shadows flee away, turn, my beloved, and be thou like a roe or a young hart upon the mountains of Bether.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
