Romans 14
1 HIM that is weak in the faith receive ye, but not to doubtful disputations.
А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
2 For one believeth that he may eat all things: another, who is weak, eateth herbs.
Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3 Let not him that eateth despise him that eateth not; and let not him which eateth not judge him that eateth: for God hath received him.
Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4 Who art thou that judgest another man’s servant? to his own master he standeth or falleth. Yea, he shall be holden up: for God is able to make him stand.
Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5 One man esteemeth one day above another: another esteemeth every day alike. Let every man be fully persuaded in his own mind.
Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6 He that regardeth the day, regardeth it unto the Lord; and he that regardeth not the day, to the Lord he doth not regard it. He that eateth, eateth to the Lord, for he giveth God thanks; and he that eateth not, to the Lord he eateth not, and giveth God thanks.
Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7 For none of us liveth to himself, and no man dieth to himself.
Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
8 For whether we live, we live unto the Lord; and whether we die, we die unto the Lord: whether we live therefore, or die, we are the Lord’s.
Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9 For to this end Christ both died, and rose, and revived, that he might be Lord both of the dead and living.
Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
10 But why dost thou judge thy brother? or why dost thou set at nought thy brother? for we shall all stand before the judgment seat of Christ.
А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11 For it is written, As I live, saith the Lord, every knee shall bow to me, and every tongue shall confess to God.
Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
12 So then every one of us shall give account of himself to God.
Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13 Let us not therefore judge one another any more: but judge this rather, that no man put a stumblingblock or an occasion to fall in his brother’s way.
Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14 I know, and am persuaded by the Lord Jesus, that there is nothing unclean of itself: but to him that esteemeth any thing to be unclean, to him it is unclean.
Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
15 But if thy brother be grieved with thy meat, now walkest thou not charitably. Destroy not him with thy meat, for whom Christ died.
А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
16 Let not then your good be evil spoken of:
Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
17 For the kingdom of God is not meat and drink; but righteousness, and peace, and joy in the Holy Ghost.
Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.
18 For he that in these things serveth Christ is acceptable to God, and approved of men.
Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.
19 Let us therefore follow after the things which make for peace, and things wherewith one may edify another.
Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.
20 For meat destroy not the work of God. All things indeed are pure; but it is evil for that man who eateth with offence.
Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.
21 It is good neither to eat flesh, nor to drink wine, nor any thing whereby thy brother stumbleth, or is offended, or is made weak.
Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
22 Hast thou faith? have it to thyself before God. Happy is he that condemneth not himself in that thing which he alloweth.
Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
23 And he that doubteth is damned if he eat, because he eateth not of faith: for whatsoever is not of faith is sin.
А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.
