< Psalms 90 >
1 LORD, thou hast been our dwelling place in all generations.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Before the mountains were brought forth, or ever thou hadst formed the earth and the world, even from everlasting to everlasting, thou art God.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Thou turnest man to destruction; and sayest, Return, ye children of men.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 For a thousand years in thy sight are but as yesterday when it is past, and as a watch in the night.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Thou carriest them away as with a flood; they are as a sleep: in the morning they are like grass which groweth up.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 In the morning it flourisheth, and groweth up; in the evening it is cut down, and withereth.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 For we are consumed by thine anger, and by thy wrath are we troubled.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Thou hast set our iniquities before thee, our secret sins in the light of thy countenance.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 For all our days are passed away in thy wrath: we spend our years as a tale that is told.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 The days of our years are threescore years and ten; and if by reason of strength they be fourscore years, yet is their strength labour and sorrow; for it is soon cut off, and we fly away.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Who knoweth the power of thine anger? even according to thy fear, so is thy wrath.
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 So teach us to number our days, that we may apply our hearts unto wisdom.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Return, O Lord, how long? and let it repent thee concerning thy servants.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 O satisfy us early with thy mercy; that we may rejoice and be glad all our days.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Make us glad according to the days wherein thou hast afflicted us, and the years wherein we have seen evil.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Let thy work appear unto thy servants, and thy glory unto their children.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 And let the beauty of the Lord our God be upon us: and establish thou the work of our hands upon us; yea, the work of our hands establish thou it.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.