< Psalms 71 >

1 IN thee, O Lord, do I put my trust: let me never be put to confusion.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Deliver me in thy righteousness, and cause me to escape: incline thine ear unto me, and save me.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Be thou my strong habitation, whereunto I may continually resort: thou hast given commandment to save me; for thou art my rock and my fortress.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Deliver me, O my God, out of the hand of the wicked, out of the hand of the unrighteous and cruel man.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 For thou art my hope, O Lord God: thou art my trust from my youth.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 By thee have I been holden up from the womb: thou art he that took me out of my mother’s bowels: my praise shall be continually of thee.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 I am as a wonder unto many; but thou art my strong refuge.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Let my mouth be filled with thy praise and with thy honour all the day.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Cast me not off in the time of old age; forsake me not when my strength faileth.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 For mine enemies speak against me; and they that lay wait for my soul take counsel together,
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 Saying, God hath forsaken him: persecute and take him; for there is none to deliver him.
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 O God, be not far from me: O my God, make haste for my help.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Let them be confounded and consumed that are adversaries to my soul; let them be covered with reproach and dishonour that seek my hurt.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 But I will hope continually, and will yet praise thee more and more.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 My mouth shall shew forth thy righteousness and thy salvation all the day; for I know not the numbers thereof.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 I will go in the strength of the Lord God: I will make mention of thy righteousness, even of thine only.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 O God, thou hast taught me from my youth: and hitherto have I declared thy wondrous works.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Now also when I am old and grayheaded, O God, forsake me not; until I have shewed thy strength unto this generation, and thy power to every one that is to come.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Thy righteousness also, O God, is very high, who hast done great things: O God, who is like unto thee!
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Thou, which hast shewed me great and sore troubles, shalt quicken me again, and shalt bring me up again from the depths of the earth.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Thou shalt increase my greatness, and comfort me on every side.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 I will also praise thee with the psaltery, even thy truth, O my God: unto thee will I sing with the harp, O thou Holy One of Israel.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 My lips shall greatly rejoice when I sing unto thee; and my soul, which thou hast redeemed.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 My tongue also shall talk of thy righteousness all the day long: for they are confounded, for they are brought unto shame, that seek my hurt.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

< Psalms 71 >