Psalms 6

1 O LORD, rebuke me not in thine anger, neither chasten me in thy hot displeasure.

Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.

2 Have mercy upon me, O Lord; for I am weak: O Lord, heal me; for my bones are vexed.

Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,

3 My soul is also sore vexed: but thou, O Lord, how long?

И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.

4 Return, O Lord, deliver my soul: oh save me for thy mercies’ sake.

Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.

5 For in death there is no remembrance of thee: in the grave who shall give thee thanks? (Sheol h7585)

Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? (Sheol h7585)

6 I am weary with my groaning; all the night make I my bed to swim; I water my couch with my tears.

Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.

7 Mine eye is consumed because of grief; it waxeth old because of all mine enemies.

Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.

8 Depart from me, all ye workers of iniquity; for the Lord hath heard the voice of my weeping.

Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.

9 The Lord hath heard my supplication; the Lord will receive my prayer.

Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.

10 Let all mine enemies be ashamed and sore vexed: let them return and be ashamed suddenly.

Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.