Psalms 53

1 THE fool hath said in his heart, There is no God. Corrupt are they, and have done abominable iniquity: there is none that doeth good.

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; проневаљалише се и загрдеше у безакоњу, нема никога добро да твори.

2 God looked down from heaven upon the children of men, to see if there were any that did understand, that did seek God.

Бог с неба погледа на синове човечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Бога.

3 Every one of them is gone back: they are altogether become filthy; there is none that doeth good, no, not one.

Сви застранише, сви се покварише, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 Have the workers of iniquity no knowledge? who eat up my people as they eat bread: they have not called upon God.

Зар неће да се оразуме који год чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, и не призивају Бога?

5 There were they in great fear, where no fear was: for God hath scattered the bones of him that encampeth against thee: thou hast put them to shame, because God hath despised them.

Дрхтаће од страха где страха нема. Јер ће Бог расути кости оних који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

6 Oh that the salvation of Israel were come out of Zion! When God bringeth back the captivity of his people, Jacob shall rejoice, and Israel shall be glad.

Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Бог поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.