Psalms 52

1 WHY boastest thou thyself in mischief, O mighty man? the goodness of God endureth continually.

Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

2 Thy tongue deviseth mischiefs; like a sharp rasor, working deceitfully.

Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

3 Thou lovest evil more than good; and lying rather than to speak righteousness. (Selah)

Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

4 Thou lovest all devouring words, O thou deceitful tongue.

Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

5 God shall likewise destroy thee for ever, he shall take thee away, and pluck thee out of thy dwelling place, and root thee out of the land of the living. (Selah)

Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

6 The righteous also shall see, and fear, and shall laugh at him:

Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

7 Lo, this is the man that made not God his strength; but trusted in the abundance of his riches, and strengthened himself in his wickedness.

Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

8 But I am like a green olive tree in the house of God: I trust in the mercy of God for ever and ever.

А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

9 I will praise thee for ever, because thou hast done it: and I will wait on thy name; for it is good before thy saints.

Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.