Psalms 50
1 THE mighty God, even the Lord, hath spoken, and called the earth from the rising of the sun unto the going down thereof.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Out of Zion, the perfection of beauty, God hath shined.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Our God shall come, and shall not keep silence: a fire shall devour before him, and it shall be very tempestuous round about him.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 He shall call to the heavens from above, and to the earth, that he may judge his people.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Gather my saints together unto me; those that have made a covenant with me by sacrifice.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 And the heavens shall declare his righteousness: for God is judge himself. (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hear, O my people, and I will speak; O Israel, and I will testify against thee: I am God, even thy God.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 I will not reprove thee for thy sacrifices or thy burnt offerings, to have been continually before me.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 I will take no bullock out of thy house, nor he goats out of thy folds.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 For every beast of the forest is mine, and the cattle upon a thousand hills.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 I know all the fowls of the mountains: and the wild beasts of the field are mine.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 If I were hungry, I would not tell thee: for the world is mine, and the fulness thereof.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Will I eat the flesh of bulls, or drink the blood of goats?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Offer unto God thanksgiving; and pay thy vows unto the most High:
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 And call upon me in the day of trouble: I will deliver thee, and thou shalt glorify me.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 But unto the wicked God saith, What hast thou to do to declare my statutes, or that thou shouldest take my covenant in thy mouth?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Seeing thou hatest instruction, and castest my words behind thee.
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 When thou sawest a thief, then thou consentedst with him, and hast been partaker with adulterers.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Thou givest thy mouth to evil, and thy tongue frameth deceit.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Thou sittest and speakest against thy brother; thou slanderest thine own mother’s son.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 These things hast thou done, and I kept silence; thou thoughtest that I was altogether such an one as thyself: but I will reprove thee, and set them in order before thine eyes.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Now consider this, ye that forget God, lest I tear you in pieces, and there be none to deliver.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Whoso offereth praise glorifieth me: and to him that ordereth his conversation aright will I shew the salvation of God.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
