< Psalms 49 >
1 HEAR this, all ye people; give ear, all ye inhabitants of the world:
Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,
2 Both low and high, rich and poor, together.
Простаци и господо, богати и сиромаси.
3 My mouth shall speak of wisdom; and the meditation of my heart shall be of understanding.
Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
4 I will incline mine ear to a parable: I will open my dark saying upon the harp.
Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
5 Wherefore should I fear in the days of evil, when the iniquity of my heels shall compass me about?
Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
6 They that trust in their wealth, and boast themselves in the multitude of their riches;
Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!
7 None of them can by any means redeem his brother, nor give to God a ransom for him:
Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.
8 (For the redemption of their soul is precious, and it ceaseth for ever: )
Велик је откуп за душу, и неће бити никад
9 That he should still live for ever, and not see corruption.
Да ко довека живи, и не види гроба.
10 For he seeth that wise men die, likewise the fool and the brutish person perish, and leave their wealth to others.
Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
11 Their inward thought is, that their houses shall continue for ever, and their dwelling places to all generations; they call their lands after their own names.
Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;
12 Nevertheless man being in honour abideth not: he is like the beasts that perish.
Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
13 This their way is their folly: yet their posterity approve their sayings. (Selah)
Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
14 Like sheep they are laid in the grave; death shall feed on them; and the upright shall have dominion over them in the morning; and their beauty shall consume in the grave from their dwelling. (Sheol )
Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем. (Sheol )
15 But God will redeem my soul from the power of the grave: for he shall receive me. (Selah) (Sheol )
Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима. (Sheol )
16 Be not thou afraid when one is made rich, when the glory of his house is increased;
Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.
17 For when he dieth he shall carry nothing away: his glory shall not descend after him.
Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.
18 Though while he lived he blessed his soul: and men will praise thee, when thou doest well to thyself.
Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.
19 He shall go to the generation of his fathers; they shall never see light.
Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
20 Man that is in honour, and understandeth not, is like the beasts that perish.
Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.