Psalms 104
1 BLESS the Lord, O my soul. O Lord my God, thou art very great; thou art clothed with honour and majesty.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Who coverest thyself with light as with a garment: who stretchest out the heavens like a curtain:
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Who layeth the beams of his chambers in the waters: who maketh the clouds his chariot: who walketh upon the wings of the wind:
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Who maketh his angels spirits; his ministers a flaming fire:
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Who laid the foundations of the earth, that it should not be removed for ever.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Thou coveredst it with the deep as with a garment: the waters stood above the mountains.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 At thy rebuke they fled; at the voice of thy thunder they hasted away.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 They go up by the mountains; they go down by the valleys unto the place which thou hast founded for them.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Thou hast set a bound that they may not pass over; that they turn not again to cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 He sendeth the springs into the valleys, which run among the hills.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They give drink to every beast of the field: the wild asses quench their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 By them shall the fowls of the heaven have their habitation, which sing among the branches.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 He watereth the hills from his chambers: the earth is satisfied with the fruit of thy works.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 He causeth the grass to grow for the cattle, and herb for the service of man: that he may bring forth food out of the earth;
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 And wine that maketh glad the heart of man, and oil to make his face to shine, and bread which strengtheneth man’s heart.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The trees of the Lord are full of sap; the cedars of Lebanon, which he hath planted;
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Where the birds make their nests: as for the stork, the fir trees are her house.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 The high hills are a refuge for the wild goats; and the rocks for the conies.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 He appointed the moon for seasons: the sun knoweth his going down.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Thou makest darkness, and it is night: wherein all the beasts of the forest do creep forth.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions roar after their prey, and seek their meat from God.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 The sun ariseth, they gather themselves together, and lay them down in their dens.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Man goeth forth unto his work and to his labour until the evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 O Lord, how manifold are thy works! in wisdom hast thou made them all: the earth is full of thy riches.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 So is this great and wide sea, wherein are things creeping innumerable, both small and great beasts.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 There go the ships: there is that leviathan, whom thou hast made to play therein.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 These wait all upon thee; that thou mayest give them their meat in due season.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 That thou givest them they gather: thou openest thine hand, they are filled with good.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Thou hidest thy face, they are troubled: thou takest away their breath, they die, and return to their dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Thou sendest forth thy spirit, they are created: and thou renewest the face of the earth.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 The glory of the Lord shall endure for ever: the Lord shall rejoice in his works.
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 He looketh on the earth, and it trembleth: he toucheth the hills, and they smoke.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I will sing unto the Lord as long as I live: I will sing praise to my God while I have my being.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 My meditation of him shall be sweet: I will be glad in the Lord.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Let the sinners be consumed out of the earth, and let the wicked be no more. Bless thou the Lord, O my soul. Praise ye the Lord.
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
