Psalms 103
1 BLESS the Lord, O my soul: and all that is within me, bless his holy name.
Благосиљај, душо моја, Господа, и све што је у мени свето име Његово.
2 Bless the Lord, O my soul, and forget not all his benefits:
Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ниједно добро што ти је учинио.
3 Who forgiveth all thine iniquities; who healeth all thy diseases;
Он ти прашта све грехе и исцељује све болести твоје;
4 Who redeemeth thy life from destruction; who crowneth thee with lovingkindness and tender mercies;
Избавља од гроба живот твој, венчава те добротом и милошћу;
5 Who satisfieth thy mouth with good things; so that thy youth is renewed like the eagle’s.
Испуња добрим жеље твоје, понавља се као у орла младост твоја.
6 The Lord executeth righteousness and judgment for all that are oppressed.
Господ твори правду и суд свима којима се криво чини.
7 He made known his ways unto Moses, his acts unto the children of Israel.
Показа путеве своје Мојсију, синовима Израиљевим дела своја.
8 The Lord is merciful and gracious, slow to anger, and plenteous in mercy.
Милостив је и добар Господ, спор на гнев и веома благ.
9 He will not always chide: neither will he keep his anger for ever.
Не гневи се једнако, нити се довека срди.
10 He hath not dealt with us after our sins; nor rewarded us according to our iniquities.
Не поступа с нама по гресима нашим, нити нам враћа по неправдама нашим.
11 For as the heaven is high above the earth, so great is his mercy toward them that fear him.
Него колико је небо високо од земље, толика је милост Његова к онима који Га се боје.
12 As far as the east is from the west, so far hath he removed our transgressions from us.
Колико је исток далеко од запада, толико удаљује од нас безакоња наша.
13 Like as a father pitieth his children, so the Lord pitieth them that fear him.
Како отац жали синове, тако Господ жали оне који Га се боје.
14 For he knoweth our frame; he remembereth that we are dust.
Јер зна грађу нашу, опомиње се да смо прах.
15 As for man, his days are as grass: as a flower of the field, so he flourisheth.
Дани су човечији као трава; као цвет у пољу, тако цвета.
16 For the wind passeth over it, and it is gone; and the place thereof shall know it no more.
Дуне ветар на њ, и нестане га, нити ће га више познати место његово.
17 But the mercy of the Lord is from everlasting to everlasting upon them that fear him, and his righteousness unto children’s children;
Али милост Господња остаје од века и довека на онима који Га се боје, и правда Његова на синовима синова,
18 To such as keep his covenant, and to those that remember his commandments to do them.
Који држе завет Његов, и памте заповести Његове, да их извршују.
19 The Lord hath prepared his throne in the heavens; and his kingdom ruleth over all.
Господ на небесима постави престо свој, и царство Његово свим влада.
20 Bless the Lord, ye his angels, that excel in strength, that do his commandments, hearkening unto the voice of his word.
Благосиљајте Господа анђели Његови, који сте силни крепошћу, извршујете реч Његову слушајући глас речи Његове.
21 Bless ye the Lord, all ye his hosts; ye ministers of his, that do his pleasure.
Благосиљајте Господа све војске Његове, слуге Његове, које творите вољу Његову.
22 Bless the Lord, all his works in all places of his dominion: bless the Lord, O my soul.
Благосиљајте Господа сва дела Његова, по свим местима владе Његове! Благосиљај, душо моја Господа!
