Proverbs 25
1 THESE are also proverbs of Solomon, which the men of Hezekiah king of Judah copied out.
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 It is the glory of God to conceal a thing: but the honour of kings is to search out a matter.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 The heaven for height, and the earth for depth, and the heart of kings is unsearchable.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Take away the dross from the silver, and there shall come forth a vessel for the finer.
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 Take away the wicked from before the king, and his throne shall be established in righteousness.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Put not forth thyself in the presence of the king, and stand not in the place of great men:
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 For better it is that it be said unto thee, Come up hither; than that thou shouldest be put lower in the presence of the prince whom thine eyes have seen.
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 Go not forth hastily to strive, lest thou know not what to do in the end thereof, when thy neighbour hath put thee to shame.
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Debate thy cause with thy neighbour himself; and discover not a secret to another:
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 Lest he that heareth it put thee to shame, and thine infamy turn not away.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 A word fitly spoken is like apples of gold in pictures of silver.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 As an earring of gold, and an ornament of fine gold, so is a wise reprover upon an obedient ear.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 As the cold of snow in the time of harvest, so is a faithful messenger to them that send him: for he refresheth the soul of his masters.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Whoso boasteth himself of a false gift is like clouds and wind without rain.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 By long forbearing is a prince persuaded, and a soft tongue breaketh the bone.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 Hast thou found honey? eat so much as is sufficient for thee, lest thou be filled therewith, and vomit it.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Withdraw thy foot from thy neighbour’s house; lest he be weary of thee, and so hate thee.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 A man that beareth false witness against his neighbour is a maul, and a sword, and a sharp arrow.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 Confidence in an unfaithful man in time of trouble is like a broken tooth, and a foot out of joint.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 As he that taketh away a garment in cold weather, and as vinegar upon nitre, so is he that singeth songs to an heavy heart.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 If thine enemy be hungry, give him bread to eat; and if he be thirsty, give him water to drink:
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 For thou shalt heap coals of fire upon his head, and the Lord shall reward thee.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 The north wind driveth away rain: so doth an angry countenance a backbiting tongue.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24 It is better to dwell in the corner of the housetop, than with a brawling woman and in a wide house.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 As cold waters to a thirsty soul, so is good news from a far country.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 A righteous man falling down before the wicked is as a troubled fountain, and a corrupt spring.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 It is not good to eat much honey: so for men to search their own glory is not glory.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 He that hath no rule over his own spirit is like a city that is broken down, and without walls.
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
