Proverbs 22
1 A GOOD name is rather to be chosen than great riches, and loving favour rather than silver and gold.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 The rich and poor meet together: the Lord is the maker of them all.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 A prudent man foreseeth the evil, and hideth himself: but the simple pass on, and are punished.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 By humility and the fear of the Lord are riches, and honour, and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thorns and snares are in the way of the froward: he that doth keep his soul shall be far from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Train up a child in the way he should go: and when he is old, he will not depart from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich ruleth over the poor, and the borrower is servant to the lender.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 He that soweth iniquity shall reap vanity: and the rod of his anger shall fail.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 He that hath a bountiful eye shall be blessed; for he giveth of his bread to the poor.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Cast out the scorner, and contention shall go out; yea, strife and reproach shall cease.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 He that loveth pureness of heart, for the grace of his lips the king shall be his friend.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 The eyes of the Lord preserve knowledge, and he overthroweth the words of the transgressor.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The slothful man saith, There is a lion without, I shall be slain in the streets.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 The mouth of strange women is a deep pit: he that is abhorred of the Lord shall fall therein.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Foolishness is bound in the heart of a child; but the rod of correction shall drive it far from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 He that oppresseth the poor to increase his riches, and he that giveth to the rich, shall surely come to want.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Bow down thine ear, and hear the words of the wise, and apply thine heart unto my knowledge.
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For it is a pleasant thing if thou keep them within thee; they shall withal be fitted in thy lips.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That thy trust may be in the Lord, I have made known to thee this day, even to thee.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Have not I written to thee excellent things in counsels and knowledge,
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 That I might make thee know the certainty of the words of truth; that thou mightest answer the words of truth to them that send unto thee?
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Rob not the poor, because he is poor: neither oppress the afflicted in the gate:
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For the Lord will plead their cause, and spoil the soul of those that spoiled them.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Make no friendship with an angry man; and with a furious man thou shalt not go:
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 Lest thou learn his ways, and get a snare to thy soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Be not thou one of them that strike hands, or of them that are sureties for debts.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 If thou hast nothing to pay, why should he take away thy bed from under thee?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Remove not the ancient landmark, which thy fathers have set.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Seest thou a man diligent in his business? he shall stand before kings; he shall not stand before mean men.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
